Транспарентност: Благо назадујемо у борби против корупције

За такву ситуацију могу бити два узрока, каже, Гоати - неадекватно законско регулисање и непоступање тужилаштва и судова по предлозима НВО, појединих државних органа, грађана.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић навео је да грађани у истраживањима јавног мњења наводе да је корупција веома раширена.

"Мали број дела корупције је пријављен, а пријављена најчешће не доводе до осуда примерених тежини кривичног дела", рекао је Ненадић.

Према његовим речима, у Националној стратегији за борбу против корупције, која ускоро истиче, постављени су и конкретни циљеви који нису дали резултат.

"Иако је циљ био да се статистка осуда за кривична дела корупције повећа од 2012. до 2017. за 30 одсто, то се није десило", рекао је Ненадић и прецизирао да је број осуда за примање мита са 59 пао на 28, а за давање са 56 на 20.

Извештај је показао и да је број осуда за кривична дела против службене дужности пао са 841 на 490.

Према његовим речима, обиље информација о сумњама на кропцију које се често налазе у медијима, тврдњама званичника у политичким конфликтима, извештајима НВО и независних државних органа није искоришћено, а тужилаштво и други органи морали би да поступају проактивно и не би смели да чекају на подношење кривичних пријава.

Према речима Златка Минића из Транспаретности, ТС је пратила 11 случајева сумњи на корупцију и тим поводом се обраћала на адресе 16 наделжних тужилаштва.

Од тих 11 случајева поступак је покренут само у једном - у случају "Удовичић и Јаснић, без Удовичића" везаном за пословање Универзитетског спортског савезе Србије, рекао је Минић и додао да су многи други наводи остали без епилога.