Поповић: Животна средина и иновације фокус целог света 

Учествујући на дводневној министарској конференцији "Иновативна решења за смањење загађења у Југоисточној и Јужној Европи", Поповић је рекао да се често говори о трошковима заштите животне средине, а заправо треба да размишљамо о губицима које ћемо поднети уколико не водимо рачуна о својој околини. 

Губици су, према његовим речима, несразмерно већи од трошова јер се смањује квалитет живота, расту трошкови здравствене заштите и угрожава се читав екосистем. 

Изразивши задовољство што се у Београду данас говори о одрживом развоју, важној теми која доприноси стварању одрживе и конкурентне привреде чији се развој заснива на иновацијама, Поповић је рекао да Влада Србије тежи јачању иновационих перформанси наше привреде и јачању троугла развоја који чине образовање-истраживање-бизнис, усмереног на иновативна решења за очување животне средине.

Истакавши да је ово питање веома важно за читаву Планету, а нарочито за регион Балкана који још увек тежи да достигне стандарде глобалних актера попут Европске уније, САД и других држава, Поповић је казао да у Европи аутомобили стоје на паркингу чак 92 одсто времена, а више од пола радног времена канцеларије и пословни простори стоје неискоришћени. 

"Концентрација становништва данас је таква да 55 одсто живи у урбаним срединама, са тенденцијом да овај проценат достигне 70 одсто до 2025. године", навео је Поповић, уз упозорење да квалитет живота у градовима који постају све загађенији је забрињавајућ. 

Указао је да девет од 10 људи у свету удише нездрав ваздух, а еколошка урбанизација је, истиче, кључ за одрживи развој наше цивилизације. 

Здравља становника најважнији задатак данашњице

Министар је указао да је очување наше планете и здравља њених становника један од највећих изазова и најважнијих задатака данашњице, јер, каже, налазимо се на тачки у којој морамо одлучити како да ову битку са загађењем окренемо у своју корист. 

Поповић је става да је неопходан нови талас технолошких иновација за одрживи развој који не штети нашој околини, те да је ово питање важно за наше грађане, њихово здравље и квалитет живота. 

"Заштита животне средине је велика шанса за бизнис и научни сектор да осмисле нова, иновативна решења која могу да се примене у пољопривреди, енергетици, индустрији, производњи, транспорту и другим областима", казао је Поповић.

Потребно је, сматра, осмислити начин на који ћемо производњу и потрошњу учинити одрживим и задовољити потребе садашњих и будућих генерација. 

Министар Поповић је истакао да је за Србију управљање отпадом од посебног значаја и један од највећих изазова у области заштите животне средине. 

"Једно од кључних решења тог изазова налази се у иновативним производима и пословним моделима који ће омогућити очување и обнављање нашег екосистема", казао је Поповић и додао да овај приступ није важан само због квалитета живота људи, већ и због тога што овим приступом промовишемо иновације и доприносимо економском расту и отварању нових радних места. 

Подсетио је да статистике показују да ће за сваки уложени еуро у истраживање, развој и иновације у области биоекономије једно друштво стварати додатну вредност у износу од 10 евра до 2025.године.

Овај податак је, указао је, још један показатељ зашто земље Балкана треба активно да раде на својим политикама заштите животне средине. 

Зато, рекао је Поповић, конференције попут ове омогућавају размену искустава и подстичу међусобну сарадњу свих актера из региона, што је изузетно значајно јер се читав Балкан суочава са истим изазовима.

Министарство заштите животне средине, на челу са министром триваном, препознаје значај ове теме и биће му, рекао је Поповић, задовољство да у будућности заједно раде још више на изградњи екосистема који ће бити заснован на одрживом развоју и иновацијама. 

"Имајући то у виду, мој кабинет је у наредној години део својих средстава определио за програме који се односе на креирање решења за паметне градове. 

Паметни градови су будућност нашег друштва и важно је на време почети са имплементацијом таквих решења", закључио је Поповић.

Београд да буде пример о борби против загађења 

Градоначелнк Београда Зоран Радојичић изјавио је да је циљ градских власти да се концентрација угљендиоксида смањи за 40 одсто, али и да главни град постане пример добре праксе у очивању животне средине и борби против загађена не само у Србији већ и у свету.

Радимо на стратешком плану који ће се бавити климом, енергијом и Београдом као зеленим градом, рекао је Радојичић другог дана Међуминистарске конференције "Иновативна решења против загађења у југоисточној и јужној Европи".

Нисмо свесни пробема климатскх промена, рекао је градоначелник и упозорио да количина речи која се потроши на приче о климатским променама, заштиту животне средине, спречавање загађења, ефектима стаклене баште, није сразмерна свести који грађани имају о тим проблемима.

Радојичић излаз види у окретању науци и младима и њиховим иновативним идејама, јер су иновације, како је оценио, оно што нам је најпотребније у тој области.

Минут је до 12, морамо улагати много у науку, али и бити храбри да доносимо одлуке које ће грађанима омогућити бољу будућност, рекао је градноначелник на трибини наука, политика и друштво.

Према његовим речима, захваљујћи науци могу да се предвиде резултати стратегија које се спроводе.

Београд је тако добио алатку на основу које се види како ће у будућности изгледати резултати онога на чему се ради, рекао је градонацелник и додао да стратегије, чак и оне најбоље, ипак не могу да дају очекиване резултате.

Зато морамо да радимо више, да дајемо своје максимуме да их коригујемо и остваримо жељене резултате, казао је Радојичић.