Поново померен рок за исплату одузете имовине

"Процена одузете имовине отежана је због недостатка архивске грађе и доказа о површини објеката, односно кућа, пословног простора, станова који су у односу на време када се то дешавало пре 60 и 70 година порушени", објашњава Марија Крстић из Агенције за реституцију зашто се рокови померају трећи пут. 

Изговор за одлагање исплате наследницима, за стручњаке, никако не може бити постизање буџетом зацртаних циљева.

"Ту није било ограничења, нити убудуће има јер то улази у јавни дуг. Када се отплаћују обавезе по основу тога, такође иде испод црте, не угрожава ове фискалне циљеве", каже Владимир Вучковић из Фискалног савета.

То је замена теза, сматра Мрежа за реституцију: обвезнице не повећавају јавни дуг, али кад-тад долазе на наплату. Упозоравају и на предложене измене Закона о jавној својини.

"Скандалозно је предвиђено укидање одредбе да једину обавезу коју корисници државне имовину нису испунили у последње 22 године, а то је обавеза да пријаве ту имовину у евиденцију. Уколико се усвоје такве измене, не само да ће бити продубљена дискриминација и да ће грађани који потражују у реституцији бити још више обесправљени. У то смислу  очекујемо реакцију омбудсмана, очекујемо реакцију повереника за заштиту равноправности", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да ће се наставити рад на изменама и допунама Закона о реституцији.

"Свакако ће се и даље наставити рад радне групе, али да подсетим да је и Министарство финансија иницирало одређене измене и допуне закона које се и данас налазе у парламенту, да је Влада током ове године усвојила уредбу која се управо односи на одузето пољопривредно земљиште", каже Кубуровићева.  

О истој теми данас је расправљао и Европски парламент и шаље упозорење Србији да не сме дискриминисати оне који имовину потражују реституцијом на рачун оних који могу да добију на поклон државну имовину, чак и ако никада није била њихова.