Жене недовољно заступљене у сектору безбедности

Ђукић Дејановић је на завршној конференцији пројекта "Крени напред" који је посвећен спровођењу Националног акционог плана 2017-2020. за жене, мир и безбедност рекла да је спровођење НАП у складу са имплементацијом Агенде 2030, јер такође доприноси циљевима одрживог развоја, оснаживању жена, родној равноправности и почиње од нивоа локалне самоуправе.

Министарка је истакла да приликом креирања сваког акционог плана треба прихватити да се околности мењају и да се појављују нови обрасци у складу са којима се доносе одлуке.

Ђукић Дејановић је навела да су у државним институцијама механизими родне равноправности развијени, те додала да се на челу владе и скупштине налазе жене, а у саставу те две инстутције се налазе 94 посланице и четири министарке.

"Потребно је јачати жену, њену личност, аутентичност и омогућити јој да се развија и учи. Жене су правно једнаке са мушкрацима, али њих је и даље мање на местима одлучивања. На националном нивоу је задовољавајући број жена у врху власти, али на локалу је тај број и даље веома мали, само 6,6 одсто жена се налази на челу општина у Србији", закључила је министарка.

Пуковница Војске Србије и саветница за родну равноправност министра одбране Катарина Штрбац рекла је да је питање родне равноправности питање за цело друштво и да је тужно видети да на конференцијама попут ове готово да нема мушкараца.

Она је навела да су многе оружане снаге увиделе да само заједно мушкарци и жене могу допринети како систему безбедности, тако и личној безбедности грађана и целокупном друштвеном развоју.

"У изради другог по реду плана за примену Резолуције 1325 СБУН као чланови радне групе владе, равноправно су учествовали представници органа државне управе, локалне самоуправе, академске заједнице, организација цивилног друштва и независни експерти", рекла је Штрбац.

Штрбац каже да је од 2011. до 2014. године организовано четири курса за родне саветнике/саветнице команданата националних контигената у мултинационалним операцијама у Центру за мировне операција Здружене оперативне команде фенералштаба ВС, те да је до сада за те дужности обучено 120 лица из МО, ВС, МУП и са цивилних факултета.

"У периоду од усвајања НАП до данас, константно је повећан проценат жена запослених у МО и ВС. Приликом запошљавања жене нису имале приоритет, већ су равноправно разматране са осталим кандидатима, а за рад су их препоручили искључиво стручни квалитети", навела је она.

Мало жена са високим чином

Истиче, да је приметан пораст броја жена које се школују у Војној гимназији и на Војној академији ВМА, али да је и даље мали број жена са високим чином. Закључује да процес интегрисања родне перспективе у систем одбране може бити олакшан снажним руководством, институционалном културом, обуком, увежбавањем, саветовањем и развијањем свести.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић подвукла је значај спровођења резолуције 1325 за унапређење положаја жена у друштву.

Она је оценила да је први циклус НАП-а био успешан и да су њиме постављени темељи за даље спровођење и разбијена је илузија да је сектор безбедности резревисан само за мушку популацију.

"Процес инклузије жена у сектор безбедности је праћен дубоко укорењеним стереотипима, али је такође и до суштинског значаја за положај и безбедност жена у друштву. У периоду спровођења првог НАП-а, повећана је заступљеност жена у систему безбедности за 4,13 одсто, повећана је укупна заступљеност жена у одлучивању у систему безбедности за 5,21 одсто", навела је Јанковићева.

За други НАП који је усвојен 2017. године за период до 2020. године уведене су одређене новине, каже она, а једна од важнијих новина је успостављање оперативног тела - јединственог модела извештавања које је у односу на претходни акциони план заменило мултисекторско координационо тело.

Новинама је такође уведена и контакт-особа за спровођење Националног акционог плана на свим нивоима реализације плана.

"Како би се НАП у пракси реализовао потребни су разумевање, воља и подршка свих надлежних органа, а можда и кључни корак у процесу је интезивније укључивање мушкараца и подизање свести о чињеници да је питање родне равноправности у систему безбедности опште питање", закључила је Јанковићева.