Антибиотици у храни – има ли разлога за страх?
Европска унија је забранила превентивну употребу антибиотика на фармама, а та одлука ступа на снагу 2022. године. Прекомерна употреба антибиотика који се осим у апотекама налази и у месу, млеку и другим животињским производима, изазвала је мутиране бактерије за које више не постоји лек. У Европској унији због тога годишње умре 20.000 људи. Екипа РТС-а је истраживала имају ли потрошачи у Србији разлога за страх.
Пре тачно 80 година, Александар Флеминг је човечанству дао пеницилин. Убрзо после тог открића, објавио је и оно са чиме се данас суочавамо. Неправилна употреба антибиотика изазива резистенцију, слаби имунитет, може да доведе до ранијег пубертета.
Они који се воде искључиво профитом, антибиотике дају животињама јер убрзавају раст. То је довело до мутираних бактерија, кажу стручњаци, а претња по здравље не долази само из лекова и хране.
"Директним контактом са животињама али и индиректним јер се резидуе остаци антибиотика излучују у телесним излучевинама животиња и могу се наћи и у површним водама, седиментима река, земљишту", објашњава Др Марија Милетић, ендокринолог.
У Министарству пољопривреде кажу да у Србији разлога за страх нема. Да не постоји системска производња која је утемељена на антибиотицима као поспешивачима раста. Кажу да су контроле објеката, сточне хране и хране за људе редовне.
"Мали пољопривредни произвођач то може урадити само из незнања. Они то врло често ураде зато што добију терапију за прасад и онда остане хране коју дају свињама и ту се направи проблем. А, велики системи воде рачуна о томе јако јер ако нађемо антибиотик, резидуе антибиотика у храни за животиње то иде све на уништавање", наводи Тамара Бошковић, начелница Одељења за ветеринарско и јавно здравље.
Потрошачка удружења поздрављају то што су остаци антибиотика недозвољени у храни за животиње, али траже да то важи и за премиксе. Кажу да се месо тестира само на присуство седам најчешће коришћених антибиотика. Да се детаљније анализе раде, углавном приватно за потребе доктората или изолованих научних студија.
"Оно што је више него очигледно да је добар део антибиотика и уопште препарата који се користе у пољопривреди у Србији се пласира неким црним каналима, тако да ми не можемо да будемо апсолутно сигурни шта је тачно на нашем тржишту", наводи Ненад Бумбић из Удружења "Потрошачки саветник".
Поред антибиотика, многи за поремећаје здравља криве и хормоне. У ресорном министартву кажу да је то скупа терапија, те да је за децију уназад само једном откривен такав случај.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар