Насиље може и мора да се пријави, статистика обесхрабрујућа

Број убијених жена у породичном насиљу већ је премашио прошлогодишњи – када је страдало 28 жена. У овогодишњих 30 случајева, само три жене су раније пријављивале насилнике. Оне су изузетак, а статистика обесхрабрујућа. Чак 95 одсто убијених жена никада није затражило помоћ.

"Оне то насиље или нису препознавале или су мислиле да се то неће тако трагично завршити, а имамо у виду да међу тих 29 имамо осам мајки које су убијене од стране своје деце", каже координаторка Сигурне куће Весна Станојевић, која је гостовала у Дневнику РТС-а.

Иако је још крајем прошле године најављен и требало да почне да ради, национални СОС телефон за жртве насиља – позиве још не прима. Када ће, не зна се.

"Ја сам имао притиске од неких невладиних организација да то требају они да раде, ја то нећу тако да радим. Једино што могу да вам кажем је да ће то бити у складу са Законом. Није ово једини, ми имамо пет СОС телефона, па да чекамо сад овај једини", рекао је Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на отварању изложбе о борби против насиља.

Није ни Закон против насиља у породици једини пропис који треба да реши проблем насиља. Ступио је на снагу пре годину и по и од њега се много очекивало.

"Слушам са једне стране како је тај закон дао јако добре резултате а са друге стране да је дао добре резултате не би имали оволико убијених жена. Ми ипак морамо ту још да допунимо одређене ствари, да видимо шта се дешава са насилником који после, да условно кажем, издржане казне проведене у притвору, месец дана, он се враћа у ту исту породицу", навела је Весна Станојевић.

Нема оправдања за насиље

Решење проблема је и у промени свести, порука је и из Координационог тела за родну равноправност.

"Када је у једној години убијено 30 жена, а међу младима у друштву владају ставови да један шамар није насиље или да је насиље приватна ствар, да је оправдано понекад ударити партнерку или да је сексуално узнемиравање прихватљиво као вид шале, значи да имамо проблем и да морамо много више сви да радимо на промени размишљања и стереотипа. Нема места оправдањима, назовимо насиље правим именом", поручила је председница Координационог тела Зорана Михајловић.

Правим именом и то јавно треба назвати насилнике, сматра ресорни министар.

"Ништа неће значити ни 16 дана активизма, нама треба 365 дана активизма – да јавно осудимо, да јавно кажемо ко су ти који су себи дали за право да проблем решавају насиљем и да то транспарентно објавимо", каже министар Ђорђевић.

Дан борбе против насиља над женама облежава се у целом свету.

У Шпанији је на хиљаде људи протестовало. У Риму и у педесетак француских градова, исто – јер само у Паризу 225.000 жена сваке године претрпи неку врсту насиља.

У Србији се кампања наставља наредних 16 дана – са поруком да насилника може да пријави свако и анонимно.