Присаједињење Војводине – понос уједињених Срба и Словака

"Изузетна ми је част што сам у прилици да вам се вечерас обратим у оквиру обележавања једног заиста изузетног заједничког јубилеја – стогодишњице присаједињења војвођанских области Краљевини Србији", рекла је том приликом покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић.

Одлуку о присаједињењу, која је означила крај једне и почетак друге историјске епохе, на Великој народној скупштини одржаној 25. новембра 1918. године у Новом Саду донели су, како је рекла, наши заједнички преци, саопштила је Покрајинска влада. 

"Било их је 757 и стигли су из 211 општина Бачке, Баната и Барање. Трећи по бројности били су Словаци са укупно 62 посланика, међу којима је било вредних ратара, учитеља, лекара, адвоката, националних радника", истакла је Милошевићева.

Подсећајући се на неке од њих, попут доктора Људевита Мичатека из Новог Сада, Милошевићева је рекла да је управо Мичатеку припала заслужена част да се нађу међу укупно осморицом председника Велике народне скупштине.

Други, попут Јана Груњика из Бачког Петровца су, уз бурно клицање присутних, презентовали декларацију војвођанских Словака која је потврђивала подршку одлукама Велике народне скупштине, навела је Милошевићева и додала да је трећи, попут доктора Јанка Буљика из Ковачице касније био и један од оснивача и први председник Матице словачке, а сви они изабрани су у Велики народни савет који је, у првим месецима после присаједињења, имао улогу Владе Војводине.

"Сви заједно су, раме уз раме са Србима, Буњевцима, Русинима и посланицима других народности, својом храбром и визионарском одлуком преокренули ток историје и створили бољу будућност за све нас који смо дошли касније", нагласила је Милошевићева уз напомену да је због свега тога стогодишњица од одржавања Велике народне скупштине и њене одлуке о присаједињењу Краљевини Србији наш велики заједнички празник.

Али, не само због тога, прецизирила је Милошевићева и рекла да разлог да и данас, као и 1918. године, будемо чврсто једни уз друге јесте и наше дубоко уверење да је век који је од тада минуо потврдио идеале који су наше претке водили ка великој одлуци – идеале слободе, равноправности и просперитета за све.

Војводина је, управо у Србији, у том времену, како она каже, доживела готово незамислив напредак у свим областима друштвеног живота – од привреде и пољопривреде, преко образовања и науке, до културе и спорта.

Уз то, упркос великим искушењима која су донеле потоње бурне историјске мене, Војводина је, управо у Србији, успела да сачува међунационални и међуконфесионални склад који је и данас наше заједничко богатство које морамо и хоћемо предано и љубоморно да чувамо и у времену које долази.

Испред амбасаде Републике Словачке у Србији визионарске одлуке српског и словачког народа поздравио је и на њима честитао заменик амбасадорке Игор Венцел, док је председник општине Бачки Петровац Срђан Симић апострофирао да су предстојећи датуми за понос који траје сто година. 

Уочи Свечане академије, у Галерији "Зуске Медвеђове" у Бачком Петровцу, Милошевићева је отворила изложбу "Словаци и Велика народна скупштина у Новом Саду 25. новембра" која је део обележавања великог историјског датума, присаједињења војвођанских области Краљевини Србији 1918. године и њеном поставком указује се на значај учешћа Словака у решавању важних политичких питања.

Након академије у фоајеу Словачког војвођанског позоришта, ресорна секретарка обишла је изложбу фотографија "Лепоте војвођанске различитости" аутора фотографа Ондреја Михаља, Петра Дешића, Игора Бовђиша и Владимира Јовановића Ваве.