Дејановић: У Србији је још срамота када вас боли душа

Након симпозијума "Фармакотерапија у психијатрији" у Београду Славица Ђукић Дејановић је рекла да нема човека који у одређеним околностима не би могао да има крупан ментални проблем – психозу, када је човек отуђен од реалности, живи у неком свом свету, само што сваки појединац има праг када му се тако нешто може догодити.

"Оно што је карактеристика модерног доба, па и у Србији, то је да су анксиозност и депресивност врло честе појаве. Међутим, дешава се да људи не одлазе код лекара, већ слушају савете пријатеља, комшија, како да их превазиђу", рекла је Ђукић Дејановићева.

Додаје да се у Србији често на своју руку користе лекове за смирење, лекови који ублажавају напетост или за бољи сан, а честа је и њихова злоупотреба, што доводи до зависности и таблетоманије.

Особе с менталним сметњама данас прати стигматизација у друштву, посебно пацијенте с тешким менталним сметњама. Дешава се да се код таквих особа јавља и нежељено дејство лекова, те ходају ситним кораком, повијене главе, руку и ногу, те су још више изопштени из друштва.

"На срећу, ми данас имамо неупоредиво квалитетније лекове него раније. Још увек је срамота када вас боли душа. Млађа генерација разбија те предрасуде и на ментални проблем гледају као и на сваки други здравствени проблем", нагласила је Славица Ђукић Дејановић.

Утисак да су анксиозност и депресија у порасту 

Психијатар Милан Латас из Клинике за психијатрију Клинничког центра Србије (КЦС) каже да је утисак да су анксиозност и депресија данас у порасту, јер су људи напети, узнемирени, имају породичне, финансијске проблеме.

"Истраживања показују да учесталост ових поремећаја није нешто већа него што је била раније, пре двадесет или тридесет година. Показало се да се данас поремећаји лакше препознају", нагласио је Латас.

То што психотерапија данас није доступна пацијентима Латас каже да сви водичи за лечење озбиљнијих психијатријских поремећаја – анксиозности, депресије, али и тешких психијатријских стања као што шизофренија, биполарни поремећај, укључују и психотерапију као важан метод лечења уз лекове.

"Психотерапија се негде повукла из медицине, из психијатрије. То је генерално тренд у Западној Европи, Америци, тако да се лекари мање баве психотерапијом, што није добро", нагласио је он.

Додаје да су лекари превише оптерећени и да имају велики број пацијената, да су амбуланте препуне, клиничка одељења препуна и да лекари не стижу да се баве пацијентима колико би требало.

"Права психотерапија захтева најмање 30 минута разговора с пацијентом, што је у нашим околностима тешко изводљиво", нагласио је Латас и додао да се због тога пацијентима препоручује одлазак код психолога, едукованих стручњака који се баве психотерапијом.