Где је потребно градити марине у Србији?

Да би се боље разумео живот на рекама треба правити разлику између пристана и марине. Пристане могу да имају све локалне самоуправе које излазе на реку и њихови корисници могу да буду сви грађани без позамашних надокнада које сада у маринама износе и до 200 евра месечно. Пристани су, кажу стручњаци, битни како би се живот на рекама одвијао а оне и даље биле доступне свима.

"А марине нека се граде по жељи, ако се нађу инвеститори, људи који ће желети да плате скуп вез. Значи максимално пет до 10 марина треба да изгради Србија, а ако су инвеститори расположени отворена су врата", каже Крста Пашковић из ПКС-а Натус.

За изгардњу марине у будућности мора се тражити грађевинска дозвола и услови локалне самопуправе. Оне морају бити простране на копну и у води, а довољно велике да испуне потребе наутичара. Битни су и приступни путеви и локације којих је све мање. Будући инвеститори траже од државе да се што пре уведу правила и да им да услове захваљујући којима ће дугорочно имати интерес за улагање.

"Нема бензинске пумпе, нема спуста, не можемо никако да фунционишемо, немамо ни један званичан спуст, а камоли бензинску пумпу, морамо да носимо бензин у кантама, и да изазивамо покретну бомбу на реци", каже Горан Васић из марине "Гога".

До краја године Београд треба да добије три нова пристана. Два код Бранковог моста и један у Земуну. У ПКС кажу да су ти пристани по капацитету мали за садашњи саобраћај па треба размишљати о још пристана који би могли да служе у престоници линијском саобраћају на води.