Свечана академија поводом сто година од ослобођења Београда

Академија у Центру "Сава" почела је интонирањем химне "Боже прадве" и филмом о дешавањима у Србији за време Великог рата.

Уследило је извођење насловне теме филма "Заспанка за војнике" под називом "Најдужа ноћ", која одаје почаст свим нашим палим борцима у Великом рату. Композицију је интерпретирала Александра Ковач у пратњи Симфонијског оркестра и Хора РТС-а под вођством диригента Бојана Суђића. 

Присутнима се затим обратио председник Александар Вучић који је рекао да грађани Србије немају важнију потребу од мира и добрих односа, сарадње и мира са свима, јер само у миру могу да наставе да граде и уздижу "нашу једину Србију".

Истакао је да, међутим, Србија поред тога мора да уважава себе и поручио да је знала да оружјем брани своју слободу и да ће ту слободу, угрози ли је неко, и данас знати да је сачува и одбрани.

"Све ово што говорим, молим све друге, да не виде и разумеју као нашу слабост, јер као што смо и 1914, и 1915. и 1918. успели да бранимо и ослобађамо нашу Србију, успећемо увек и у будућности ако неко у нашу Србију дирне", истакао је председник Србије.

Подсетио је да је на данашњи дан пре стотину година српска војска, после трогодишње окупације, ослободила Београд. 

"После пробоја Солунског фронта Прва армија војводе Петра Бојоивића гонила је непријатеља из часа у час, из јуриша у јуриш, ослобађала у истом даху југ Србије од Врања, Владичиног Хана, Грделице и Лесковца до Ниша, из кога су окупаторске снаге истеране 12. октобра 1918. године", подсетио је Вучић.

Додао је да је за само 46 дана српска војска у ослободилачком налету прешла 800 километара од Солуна до Београда, када су комите у рану зору на данашњи дан ушле у Београд као претходница Прве армије.

Вучић је истакао да су негде у Београду, међу успоменама које су толико пута надзидане, у улицама које су прешле преко векова, у свом том превирању у историји магичној колико и сам град постоји још тај стари траг – Прва армија, новембар, Бојовић, слобода и Београд.

"Име које загрми као гром из ведра неба, тако га је описао Црњански. Непуних 37 месеци од херојске одбране Београда октобра 1915. године легендарна команда мајора Драгутина Гавриловића напокон је изрвшена 'образ Београда, наше престсонице' има да буде светао'", подсетио је Вучић.

Истакао је да су пустош опљачканог град, ватру и дим запаљених магазина, у осветничком бесу срушену железничка станица, уз већ раније гранатиране најзначајније институције српског идентитета и културе, од Саборне цркве и САНУ, до Народног музеја, Народног позоришта, порушене цркве Ружице, школа и хотела, затекли ослободиоци Београда иза окупаторске војске која се повлачила.

"Али, затекли су и неуништиви слободарски дух грађана који су од Славије до Калемегдана пред победничким јединицама српске војске постављали тепихе од цвећа. Доћи до Београда значило је доћи до слободе, ући у Београд је било вратити Србију себи и својој деци", истакао је председник.

Србија у рату изгубила 28 одсто становништва 

Додао је да су у Великом рату победили мали људи, обични, без великих школа, често малени по стасу и годинама.

"Од осмогодишњег сирочета Момчила Гаврића, добровољца и најмлађег подофицира на свету, до 1.300 каплара прослављене јединице чије је гесло било 'Ни корака назад', а чији је мањи број дочекао крај рата, заједно с редовном војском у једној мисли и осећању одазвали су се читавим својим бићем, наредби коју је пред Солунски фронт издао војвода Живојин Мишић с непокољебљивом вером и надом 'Јунаци, напред у отаџбини'", додао је предсеник.

Напоменуо је да они тада на сандуке са муницијом нису само исписали оно чувено "Не штеди".

"Мало је то било за њих, за Србију, за Београд који је чекао. Написали су то 'Не штеди' сваки од њих на своје груди, своје животе, верујући да постоји оно што вреди баш толико да се живот да расипнички, без страха И икакве резерве. Београд је толико вредео, Србија је толико и још више вредела. Била је то цена слободе", указао је председник Србије.

Вучић је изнео податке са Конфереције мира у Паризу 1919. године да је Србија изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто од целокупног становништва.

"Погинуло или умрло од рана и епидемије 402.435 војника, приликом преласка преко Албаније умрло је 477.475 војника, у борбама на Солунском фронту од 1916. до 1918. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34.781 војник умро је од рана или болести на териториији Србије 1915.године", подвукао је председник.

Губици међу цивилима били су, каже, језиви – готово 845.000.

"Од око 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло или умрло је преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса однела је готово 360.000 људи", навео је председник Србије.

Он је истакао да када би свакоме од предака који су своје животе изгубили у Великом рату грађани Србије одржали само један минут тишине, ћутали би непрекидно 866 дана, ћутали би две године, четири месеца и 14 дана.

"Толика је трагедија српског рода", рекао је Вучић.

"Непријатељи знали да цене Србе"

Истакао да је да су родољубље, јунаштво и врлине учинили да Срби из Првог светског рата изађу као победници.

"Глава непријатеља, немачки цар Вилхелм, рекао је да је штета што тај мали народ није мој савезник", рекао је Вучић и додао да су и непријатељи знали да цене Србе и њихов морал.

Додао је и да је Велики рат створио и велика пријатељства и бројне поштоваоце Србије и подсетио и да је француски маршал и почасни војвода српске и југодсловснске војске Франше д'Епере говорио о Србима као о сељацима који су се без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих.

"Због њих сам горд што сам их предводио раме уз раме с војницима Француске", цитирао је Вучих речи француског маршала.

Подсетио је и на Енглескињу Флору Сандерс, првог странца и прву жену официра у српској војсци, која се још тада супротстављала негативним представама у Великој Британији о српском народу.

Србија мора, рекао је Вучић, да упише и грчког државника Елефтериос Венизелоса, који је упркос противљењу краља Грчке омогућио српској војсци да се безбедно евакуише на Крф и опорави за офанзиву и ослобађање земље.

"Наше мисли су вечерас упућене и руском цару Николају Другом, Арчибалду Рајсу и америчком председнику Вудроу Вилсону, који је за Њујорк тајмс 18. јула 1918. године дао изјаву под насловом 'Славимо Косово као дан части'. С пијететом се сећамо британског генерала Ернеста Трубриџа, који је бранио Београд са Србима 1915. године, прошао Албанску голготу, а затим ушао у ослобођени Београд", рекао је председник Србије.

Према његовим речима историја овог простора, Београда рушеног више од 40 пута, није ништа друго него непрестано давање "живота за живот, живота за слободу, живота за крај ропства".

"Али, опет није нико никада оставио за собом толики дуг, толику обавезу, као та војска сељака... оних који су за нас посејали себе и залили то семе сопственом крвљу без потребе да тај дуг заведу или га икад од нас потражују или наплате", рекао је Вучић.

Како је рекао, "цела та херојска дружина сви они, сто година касније, јесу за нас пре свега обавеза која мора да одговори на питање да ли смо данас доказ да је све то вредело".

"Они су дали тај одговор, веровали у наша покољења. Сада је на нас ред да овим градом, |Србијом, свиме што ћемо да направимо и створимо, миром и животом који штитимо покажемо да јесте вредело. Све остало обесмилило би тај њихов надљудски напор да иза себе оставе нас слободне у својој земљи", казао је Вучић.

Истакао је да се "живот тако лако не полаже ако се не полаже управо за живот, за наставак, за мир за оне који неће морати да падају да би други могли да се усправе".

Вучић је подсето на речи краља Петра Првог, који је рекао да слобода народу помаже да упозна своје мане, па да их лечи, даје прилике да упозна своје врлине, развија и улаже у делатност којом унапређује снагу, упознаје себе...

Данас сто година касније стоји поносна и усправна Србија а образ Београда престонице је светао, подвукао је Вучић.

Суочени смо са бројним недаћама, али поучени својој тешком и славном прошлошћу мислимо и руководимо се својом будућношћу, истакао је Вучих и додао да ова Србија мукотрпно чува своју независност и војну неутралност и не да никоме да у то дира.

Како је рекао, ова Србија бори се за привредни, научни, културни и сваки други напредак.

"Ми смо генерација која треба својим потомцима да постане понос и то тако што ћемо им оставити будућност. Знали смо како се оружјем брани слобода, угрози ли нам је неко, знаћемо то и данас и да сачувамо и да одбранимо", нагласио је председник Србије.

Након обраћања председника Вучића, премијерно је приказан филм "Заспанка за војника" у режији Драгана Антонијевића и по сценарију Наташе Дракулић.

Београд је током Првог светског рата претрпео велика разарања. Од офанзивних дејстава град је страдао у раздобљу од почетка рата до октобра 1915. године, када је освојен у заједничком нападу немачке и аустроугарске војске.

Само у једном дану на град је испаљено око 30.000 граната.

Живот становника Београда за време окупације био је веома тежак, а највећи број људи није имао никаквих средстава за живот, а сам град је био изложен пљачки.

Након пробоја Солунског фронта, средином септембра 1918, створени су сви услови да српска војска, уз помоћ савезника, предузме офанзиву за ослобођење земље и престонице.

Претходница Прве српске армије стигла је до Београда крајем октобра. Непријатељ није имао намеру да брани град, тако да су се у њему налазиле само малобројне немачке трупе које су се спремале за повлачење.

Пре коначног повлачења, немачки војници су опљачкали све радње од Славије до Теразија, прекинули снабдевање водом и струјом и дигли у ваздух железнички мост на Сави.

Престоница је коначно ослобођена 1. новембра 1918. године. После тачно два месеца и 800 километара пређеног пута, тог дана у преподневним часовима српске јединице под командом војводе Петрa Бојовића ушле у град.

Иако је Београд пружао слику разореног и опљачканог града, становници су са великом радошћу дочекали слободу.

Низом догађаја, који чине једну обједињену манифестацију "Дани слободе", обележена je стогодишњица ослобођења Београда. Овом манифестацијом је обележено и 74 године од ослобођења главног града у Другом светском рату.