Боља заштита од повреда на раду тек уз нови закон

И поред бројних инспекцијских контрола, прекршајних и кривичних пријава, ангажовања синдиката и послодаваца, број смртних повреда на раду се не смањује. У Србији је од почетка године 41 радник изгубио живот на послу. Правосуђе не кажњава одговорне прописаним казнама, а многе пријаве и застаревају. У припреми су измене Закона о безбедности и здрављу на раду, али још нема закона о осигурању од повреда на раду који би драконски кажњавао одговорне.

Највише проблема синдикати имају са послодавцима који немају стално запослене, већ по потреби запошљавају најчешће нестручне раднике.

"Ангажују врло често и без основне опреме, а оно што је најбитније просто немају едукацију да се обуче и на тај начин долази до великих несрећа које имамо", указује председник Самосталног синдиката Србије Љубисав Орбовић.

Инспекција рада је удвостручила број контрола у односу на прошлу годину. Закони су добри, али казне које иду и до два милиона динара углавном се не изричу, тврде инспектори.

Кажу да је прошле године само један послодавац платио максималну казну од милион динара.

"Има фирми где неко смртно страда, има бројне пропусте, поднето све, и кривична пријава и све, а он добије прекршајну казну од 105.000 динара", напомиње в. д. директора Инспекције рада Стеван Ђуровић.

Директорка Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула истиче да у прошлој години нико није одговарао по кривичним пријавама које је поднела Инспекција за рад, иако смо у прошлој години имали 39 смртних повреда на раду.

Стручњаци тврде да ће тек по доношењу закона о осигурању од повреда на раду послодавци озбиљније контролисати безбедност и здравље радника. Тај закон Министарство рада планира, али после доношења основног закона.

"Право време је вероватно било пре десет година. Немамо га. Следеће, она кинеска пословица каже да је данас. Ево, радимо", каже ресорни министар Зоран Ђорђевић.

Професионална обољења се тешко утврђују и превенирају. Недостају стручњаци медицине рада, није им обезбеђена специјализација, а само 22 одсто њих млађи су од 58 година.

Радници тешко доказују професионално обољење јер трошкове не признају ни Фонд здравственог осигурања, ни послодавци.

"Онда ко да плати то, запослени? Да ли он има новца да то плати? Није ни 100 посто сигуран да ће чак и ако уложи новац у дијагностику професионалног обољења, да ће то да му то буде дијагностиковано", указује проф. др Петар Булат, проректор Медицинског факултета у Београду.

Прошле године код нас су утврђена само два професионална обољења, а најразвијеније земље имају их највише.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.