Створити услове за бољи положај Ромкиња

Делегација ЕУ у Србији је најавила да Европска унија планира да, поред до сада обезбеђених 11,4 милиона евра за помоћ Србији по питању Рома, обезбеди нашој земљи још додатних 20 милона евра.

Зорана Михајловић, која је председница Координационог тела за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији за период од 2016. до 2025, каже да се дводневна конференција организује са циљем да се помогне Ромкињама и да је та тема веома важна за нашу земљу, региону, али и ЕУ.

"Сатистике нису похвалне када говоримо о учешћу Ромкиња у образовању и запошљавању", навела је Михајловићева у Палати "Србија".

Додаје да Србија има стратегију, акциони план и средства у буџета за побољшавање положаја Рома, као и око 9,2 милиона евра из ИПА фонда.

"Ми смо успоставили одређену гис базу о стандардним ромским насељима, омогућили смо накнадни упис у матичне књиге, мислим да је то једна од ствари која је била за нас у Србији веома значајна. Ангажовали смо здравствене медијаторе што није било једноставно урадити", додала је Михајловићева.

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић је рекао је веома важно што земље у региону имају подршку ЕУ по питању унапређивања живота Рома.

"ЕУ је пре три године осмислила пројекат за унапређење положаја Рома и могу да најавим да ће нас подржати и у наредне три године са још више средстава", рекао је Свилановић.

Указао је да су Роми осетљива група у сваком друштву и да је најважније да они постану део заједнице.

"По питању образовања има јако пуно података који сведоче колика им је подршка потребна. Јер, велики број њих не заврши ни основу школу, такође, ни средњу. Свега један одсто заврши факултет од оних који су уписали, док за остале у друштву тај број износи 24 одсто. Такође, девет од десет Ромкиња нема посао", нагласио је Свилановић.

Заменица шефа делегаицје ЕУ Матеја Норчич Штамцар нагласила је да је питање положаја Рома у друштву значајно за земље ЕУ, али и све земље које треба да приступе Унији.

"ЕУ је до сада наменила пет милиона евра за регионалн сарадњу по питању Рома. ЕУ је само за Србију наменила 11,4 милиона евра до сада и намеравамо још 20 милона евра да наменимо", нагласила је Норчич Штамцар.

Како каже, ЕУ помаже на разне начине – да се деца упишу у матичне књиге, затим постоји 20 мобилних јединица које помажу Ромима и уче их о основним правима, са грантовима за њихове организације цивилног друштва, стамбено збрињавање Рома и запошљавања.

"У последње две године смо дали 1.000 стипендија младим Ромима да заврше средњу школу", додала је Норчич Штамцар.

Истакла је да су за Србију питања Рома садржана у поглављима 19 које се тиче запошљавање и социјале и поглавља 23 које се тиче Рома као мањине.

"Надамо се да ћемо видети да се та проблематика решава на што бољи начин и да ћемо имати резултате", поручила је Норчич Штамцар.

Слично је код наших комшија, али и у целој Европи – где год да живе, Роми су најугроженија мањина.

"Ако кажемо да у БиХ има можда само два одсто запослених Рома и Ромкиња, то вам у ствари говори пуно. Мислим да је један од узрока управо то што немамо довољно људи или имамо јако мали број оних који су или писмени или имају завршену школу", објашњава Санела Бешић из Ромског информативног центра "Кали Сара" Босна и Херцеговина.

Македонски министар без портфеља задужен за стратегију за побољшање положаја Рома Аксел Ахмедовски наводи да са жаљењем мора да каже да иако Македонија има акциони план за имплементацију стратегије, има локалне планове, али се нису померили са, како каже, мртве тачке.

"Осим што се понека жена ангажује у информативне центре ромске или раде као медијаторке, али то је занемарљив број", додаје Ахмедовски.

Силвија Нешић из Ромске женске мреже сматра да су примери добре праксе начин да се Ромкиње пробуде.

"Ја сам видела Ромкињу која је била студенткиња на факултету и која је била успешна, ја сам као средњошколка рекла себи да једва чекам да и ја будем студенткиња и ево ја сам сада завршила и ти модели, заправо ти примери добре праксе, јесу начин да се Ромкиње пробуде", тврди Нешићева.

Марија Митровић из Коалиције ромске мреже младих Србије наводи да се Ромкиње врло рано остварују као мајке.

"Када и пожеле да се професионално усавршавају врло често немају подршку породице у смислу ко да им чува и да води рачуна о деци док су оне у школама за образовање одраслих", закључује Митровићева.