Да ли грађани на КиМ верују својим општинама

Од 38 општина, колико их укупно има на Косову и Метохији, 10 је са српском већином. Четири општине на северу су најмлађе у општинском систему на Косову. Невладина организацијa је са више аспеката истраживала однос локалних самоуправа и грађана.

Јована Радосављевић, представница невладине организације рекла је за РТС да истраживање које је спроведено у претходних шест месеци показује позитиван тренд што се тиче информисаности грађана о раду њихових локалних самоуправа, а повећан је и број људи који су заинтересовани да сазнају више о раду и да се информишу о својим општинама.

Са друге стране, како каже, ово је недовољно висок број, јер само пола испитаника сматра да су информације од стране општине доступне грађанима.

Радосављевићева је подсетила да је на претходним изборима, на јесен прошле године, Српска листа која је подржана од стране Београда освојила власт у свих десет општина са српском већином. Истиче да истраживање, које су спровели обухвата период од претходних годину дана, прве године мандата – показује да грађани генерално сматрају да је рад општина на транспарентнијем и бољем нивоу.

Према њеним речима, испитаници сматрају да се највeћа видљивост побољшања рада локалних самоуправа види у пројектима везаним за инфраструктуру, а када су упитани коме највише верују на локалном нивоу, рекли су градоначелницима, а најмање општинским службеницима.

Разлог за то је, како каже, што сами службеници нису довољно обучени да раде у новом систему, немају довољно услова за рад, а генерално општине пате од недостатака капацитета, посебно у области људских ресурса.

Представницa невладине организације каже да испитаници мисле да су општине сервиси грађана и да методе комуникације и сарадња варирају од општине до општине.

"Генерално свуда је присутан конвенционални начин комуникације између општине и грађана, док у општинама јужно до Ибра, грађани често користе званичне веб странице општина за информисање о раду својих институција", рекла је Радосављевићева.

Каже да у општинама на северу ово није случај, па је тако Нова друштвена иницијатива у сарадњи са општином Звечан покренула платформу која привремено надомешћује рад званичног сајта, а од краја овог месеца ће и преостале три општине на северу имати ове платформе.

Да би се рад институција побољшао, то није одговорност самих институција већ грађана, али и организација цивилног друштва, сматра Радосављевићева. 

Како каже, институције би требало да раде што више на унапређењу својих личних капацитета на формирању преосталих одељења, служби које још нису формиране, на инвестирању у обуку својих службеника.

Са друге стране, сами грађани би требало да се више ангажују и инофрмишу о раду својих локалних самоуправа, да покрећу иницијативе и дају предлоге на који начин општине могу постати бољи сервис грађана, истакла је представница невладине организације.

Ивештај невладине организације Нова друштвена иницијатива биће представљен сутра.