Више од хиљаду успешних трансплатација костне сржи на ВМА

У дану када се на Војномедицинској академији обављају контроле оних којима је урађена трансплантација костне сржи, са Александром, Љубицом и Нином, које су победиле болест, била је и новинарска екипа РТС-а. ВМА у години јубилеја од прве трансплантације, урађене пре 45 година, бележи више од хиљаду интервенција.

"Деца су била много мала. Девојчица је имала четири године, син је тек напунио годину. Циљ је био да се ја вратим кући својој дечици жива и здрава", каже тридесетогодишња Александра Михајловић из Баваништа.

Александрин донор био је давалац из Светског регистра, а интервенција јој је урађена пре две и по године.

Љубица Банић данас има 66 година, а трансплатација јој је урађена пре 20 година. Давалац костне сржи била јој је рођена сестра.

"Била је пресрећна да може да ми помогне", сећа се Љубица.

Осмех пре контроле није скидала ни Нина Корнат, којој је пре пет година помогао непознат давалац из Немачке.

"Иако имам и сестру и брата близанца нисмо се поклапали", каже Нина.

Трансплантације матичних ћелија на Војномедицинској академији већ 45 година изводи тим стручњака.

Заступница начелника Клинике за хематологију ВМА Драгана Стаматовић каже да је то процедура са којом се ВМА саживео.

"Првих месец дана самог извођења и посттрансплатационог периода је тешко за болесника, а касније је то мултидисциплинарни приступ где је неопходно клиничко искуство за праћење болесника, и за њихову потпуну социјализацију и враћање у нормални квалитет живота", наводи Стаматовићева.

Нема трансплантација без трансфузиолошке службе, где се пријављујемо и уколико желимо да будемо давалац.

Заступница налечника Одељења за конзервирање крви са лабораторијом Гордана Остојић каже да је њихова улога у адекватној припреми и објашњењу самом даваоцу да је то једна нормaлна процедура коју раде на два начина.

"Или из костне сржи, или што је много једноставније из периферне крви, апаратима такозваним сепараторима крвних ћеилија уз адекватну стимулацију костне сржи тих давалаца", каже Остојићева.

Важно је знати да тек четвртина пацијената има сродног донора. Осталима су нада и спас даваоци из домаћег или светског регистра.