"Уставне реформе за независно и одговорно судство"

Министарство правде организовало је округли сто на којем представља Нацрт уставних амандмана у области правосуђа, који је усклађен са препорукама Венецијанске комисије.

"Не покушавамо да завршимо нешто и да чекирамо једно од поља која нам требају за даље отварање и затварање поглавља, већ да бисмо имали принципе судства, око којих се нико од нас не спори - да имамо незавнисно, ефикасно и одговорно судство у које пуно поверење имају сви грађани и привреда Србије", нагласила је премијерка на Округлом столу о Нацрту уставних амандмана у области правосуђа.

Брнабићева је додала да је у току дијалог око тога како да се дође до крајњег резултата, али да се око тог резултата нико не спори.

Како је рекла, у сваком озбиљном друштву постоји систем "check and balance", односно судство ни у једној земљи не може да буде независно од свих, нити може да води искључиво само себе.

То, поручила је, не би требало да буде случај ни у Србији.

"Систем check and balance обезбеђује контролу једне гране власти у односу на другу", подвукла је Брнабићева и додала да је Министарство правде у протеклом периоду учинило огроман напор и добар посао, када је реч о уставним реформама.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истакла је да се реформа правосуђа ради због добробити грађана Србије и остварења пуне или макар приближавања идеалу владавине права, каква постоји у већини земаља ЕУ.

Јоксимовићева је напоменула да европске интеграције дају важан оквир и инструмент, кроз преговоре у за поглавље 23, на који начин треба да дођемо до суштине - ефикасног, независног и правосуђа које ће значити виши стандард владавине права.

Министарка је посебно навела да је Србија, имајући у виду праксу преговарања других земаља, у сваком погледу обавила добар посао и потпуно испоштовала и испунила све захтеве и обавезе у процедуралном смислу, што је, истиче, важан део демократије и демократског одлучивања.

"Дебата је, наравно, увек, додатна вредност, али важно је да смо све обавезе, које су од значаја за процес европских интерагција, све критеријуме из оквира преговарачког процеса, испоштовали у досадашњем току израде уставних амандмана", рекла је Јоксимовићева.

Додала је и да уставне измене нису део Националног плана за усвајање правних тековина ЕУ, јер свака држава појединачно уређује свој систем, на адекватан начин примерено културолошком, правном, социјланом, историјском обрасцу, али у складу са начелима владавине права.

"Са становишта обавеза из преговора у оквиру поглавља 23, чињеница је да су све струковне организације и удружења су позвани да дају сугестије, све је транспарентно, обезбеђена је потпуна инклузивност - ту обавезу смо у потпуности испунили", поручила је министарка за европске интеграције.

Нацрт амандмана у Скупштини најкасније почетком октобра

Министарка правде Нела Кубуровић каже да је и трећа верзија Нацрта уставних амандмана подложна новим корекцијама после данашњег округлог стола.

Кубуровић верује, да ће после усклађивања текста, најкасније почетком октобра Влада Србије упутити Народној скупштини иницијативу за измену Устава.

"Народна скупштина је дужна да у року од 30 дана одлучи да ли ће прихватити иницијативу или не. Ако скупштина двотрећинском већином прихвати предлог Владе, скупштински Одбор за уставна питања моћи ће да организује даље јавне дебате и да разматра текст који ће влада упутити, а који ће свакако бити усклађен и са мишљењима која будемо данас чули", рекла је Кубуровићева новинарима у паузи округлог стола.

Она је подвукла да ће Народна скупштина дати последњу реч у вези са текстом амандмана, који ће након тога ићи на референдум.

Кубуровићева је рекла да верује да је трећим нацртом амандмана на Устав из 2006. године у области правосуђа, потпуно искључен утицај политике у поступку за избор судија и јавних тужилаца.

"Данас су Народна скупштина и Влада искључиво надлежне када је реч о поступку избора јавних тужилаца, Републичког јавног тужиоца, судија које се први пут бирају и бира председнике судова, а управо то је и била највећа замерка. Све препоруке су испоштване и у предлогу амандмана који смо данас представили Народна скупштина је искључена из сваког процеса, изузев избора Врховног тужиоца", нагласила је министарка правде.

Напоменула је да према предлогу уставних амандмана Влада више нема никаву улогу, већ да је све у надлежности независних тела - Високог савета судства и Високог савета тужилаца.

Упитана да ли ће се овим амандманима постићи независност судства, због чега су уставне реформе и покренуте, Кубуровић је оценила да "ми некако увек криво представљамо независност".

"Независност судства значи да судија доноси одлуке у складу са Уставом и законима без утицаја неког трећег споља или од самих колега или председника суда", навела је Кубуровићева и указала да према анкетама рађеним протеклих година највећи утицај на судије долази управо из унутрашњег система, а најмањи је проценат извршне или законодавне власти.

"Испоштовани сви стандарди Савета Европе"

Министарка правде сматра да су у тексту уставних амандмана испоштовани сви стандарди Савета Европе и Консултативног већа када је реч о саставу Високог савета судства и Високог савета тужилаца, напомињући да се не слаже са појединим оценама да Венецијанска комисија прописује минимум стандарда.

"Венецијанска комисија прописује стандарде, а када поредимо друге земље у окружењу и Србију, могу да кажем да Србија са овим предлогом амандмана има више стандарде од других држава у региону, зато што Народна скупштина више не бира носиоце прависудних функција, изузев Врховног јавног тужиоца", објашњава министарка.

Према њеним речима, свуда у региону, у државама које су на истом ступњу евро интеграција, председника Врховног суда и даље бира скупштина, а влада и скупштина и даље имају велику улогу код избора тужилаца, док код нас то остаје у надлежности Високог савета тужилаца.

"Мислим да ће Србија тек да успостави стандарде којих ће требати да се придржавају друге земље", истакла је министарка.

Када је у питању изгласавање одлука у парламенту квалификованом већином и однос снага у парламенту, Кубуровић је истакла да се не сме посматрати само постојеће стање.

"Овај Устав треба да важи и за будућност тако да нико од нас не може да предвиди какав ће бити скупштински неки следећи сазив скупштине и да ли ће уопште бити лако обезбедити три петине посланика да би гласали о избору Врховног тужиоца", навела је министарка правде.

Кубуровићева је на почетку округлог стола детаљно представила решења уставних амандмана и њихову усклађеност са мишљењем Венецијанске комисије, након чега је отпочела дискусија представника и правосудних институција, струковних удружења и цивилног друштва.

Фабрици: Најважније елиминисати политички утицај

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истиче да су реформе Устава у области правосуђа важне за унапређење владавине права, и да је у том процесу најважније да се елиминише политички утицај.

Фабрици је навео и да је област владавине права једна од кључних приоритета у прикључењу Србије ЕУ, област и питање на којем се ради од самог почетка процеса преговора.

"Јачање независности, уз одговорност и ефикасност рада судства, три су кључна елемента ове реформе, све то у интересу грађана. Ми из међународне заједнице можемо само да помогнемо", рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији. 

Како је рекао, Србија се, када је 2016. године отворено поглавље 23, обавезала да ће достићи низ показатаља, а један од кључних је да усвоји нове уставне одредбе, имајући у виду препоруке Венецијанске комисије, у складу са стандардима ЕУ.

"Процес придруживања ЕУ, не тиче се само циља, самог уласка у ЕУ, већ и процеса реформи током којих се дешавају кључне промене за добробит грађана. Један од кључних приоритета у оквиру поглавља 23 је рад да се осигура независност правосуђа", рекао је Фабрици.

Додао је да промене треба да одговарају потребама, како би се постигла усаглашеност са принципима владавине права.

"Желим да вас подстакнем да рад на изменама заснивамо на саветима Венецијанске комисије, али на начин који ће бити усклађен са стварношћу у Србији, да све заинтересоване стране могу да извуку користи из препорука Комисије", рекао је Фабрици.

Орици: Србија препозната по успешним реформама

И шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио навео је да је најважнија независност правосуђа, праћена одговорношћу, непристрасношћу и делотворношћу, у интересу грађана.

Како је рекао, протеклих месеци чула су се мишљења о уставној реформи различитих стручних институција, професионалних асоцијација и других заинтересованих страна, што је важно за транспарентност процеса.

Србија је, додао је, препозната по успешним реформама, и Мисија ОЕБС-а и даље ће пружати сваку врсту помоћи.

Шеф одељења за правосуђе и међународну правну сарадњу Савета Европе Хана Јункер, која се учесницима обратила видео-линком, рекла да је независно судство камен темељац демократског друштва и гарант људских права.

Додала је да СЕ подржава иницијативу Министарства правде и да учешће свих релевантних партнера у вези са уставном реформом јача транспарентност, даје осећај укљученоси и ствара поверење и води ка томе да се осигурају мере које гарантују и јачају судску независност.

"Независност судства је гаранција свим члановима дурштва да ће бити једнаки", рекла је Јункерова.

Навела је да је реформа Устава сложен процес и важан за Сбију, која оправдано жели још времена, како би тај процес био спроведен на прави начин.

За округлим столом и супротни ставови – да и нови уставни амандмани угрожавају независност правосуђа.

"Треба сести поново, све погледати, видети пре свега Високи савет судства да заиста се обезбеди његова независност, да се обезбеди да учешћем и оних који нису судије не пружа могућност политичког утицаја и контроле судства, а да обезбеде друштвену контролу судства", наводи Омер Хаџиомеровић из Друштва судија Србије.

Округлом столу присуствују сви релевантни представници правосудних институција, организација цивилног друштва, као и међународних институција.

Струковна удружења тужилаца и судија различито коментаришу Нацрт уставних амандмана, а осим ускостручних примедби, највише замерки и даље имају на отворен простор за утицај политике на правосуђе.

Иницијативу за промену Устава Влада ће кроз који дан упутити Народној скупштини. Скупштина има рок 30 дана да одлучи - ако две трећине посланика буду за промену Устава, даље дебате организоваће надлежни скупштински одбор.