Судије и тужиоци о изменама уставних амандмана

Струковна удружења тужилаца и судија различито коменатаришу Нацрт уставних амандмана у области правосуђа. Осим ускостручних примедби, највише замерки и даље имају на отворен простор за утицај политике на правосуђе.

Удружење судија и тужилаца сматра да је последњи Нацрт уставних амандмана у области правосуђа претрпео значајне промене у ускладу са мишљењем Венецијанске комисије, али и да има простора за даље корекције појединих одредби.

У паузи дискусије на округлом столу у хотелу Метропол у Београду поводом уставних амандмана које је предложило Министарство правде, председник УСТ Ненад Стефановић је у изјави за Танјуг приметио да је новим решењем за састав Високог савета тужилаца (ВСТ) усвојено мишљење Венецијанске комисије (ВК), оцењујући да њиме постигнут потребан баланс у Савету.

Подсетио је да је у ранијем нацрту амандмана било предвиђено да од 11 чланова ВСТ, четири представника тужилаца бирају њихове колеге, а седам да бира Скупштина (пет истакнутих правника, уз министра правде и Врховног јавног тужиоца), док је сада предложено да ВСТ чини 10 чланова - четири тужиоца, четири истакнута правника, министар правде и Врховни јавни тужилац.

Према ставу УСТ, позитиван помак је и то што је мандат Врховног тужиоца ограничен и укинута могућност поновног избора исте особе на ту функцију, што, како је оцени Стефановић, наговештава да се Врховни тужилац у раду неће руководити личним интересима са циљем да понови мандат, већ да ће бити у функцији струке.

Такође, мандат Врховног тужиоца је продужен са пет на шест година, како је предложила ВК, а све поменуто, према мишљењу Стефановића, гарантује његову професионалност и посвећеност интересима струке без обзира што га не бирају директно колеге (бира га Народна скупштина).

Појаснио је да УСТ сматра да је неопходно променити састав тужилачког савета у односу на садашњи, наводећи да не постоји одговор зашто струка није спречила реизбор 2009. године, када је имала апсолутну већину тужилаца у тадашњем саставу савета (7:4 у корист струке), као и зашто су 2010. и 2011. године одбијане жалбе колега који нису прошли реизбор.

"Данашње Државно веће тужилаца (ДВТ - који ће путем амандмана променити назив у Високи савет утжилаца) има седам тужилаца, од којих шест бирају колеге, плус Републичког јавног тужиоца по функцији. Нажалост, велика већина колега није задовољна радом тужилачког савета", напоменуо је Стефановић.

Неопходан механизам за опозив представника струке

У том смислу је указао да УСТ предлаже да се у разлоге за разрешење чланова Савета уврсти и механизам којим би струка могла да опозиве своје представнике у саветима.

"У пракси се дешава да кандидат за ДВТ има један програм пре избора, а да онда током мандата промени курс у другом правцу. Зато морамо да имамо механизам опозива наших представника на основу објективних критеријума који су унапред прописани. Сличан механизам мора постојати и за истакнуте правнике (могућност покретања иницијативе за разрешење истакнутог правника)", нагласио је председник УСТ.

Поздравивши искључење Скупштине из поступка избора шефова тужилаштава, као и укидање трогодишњег, пробног мандата за заменике тужилаца и судија, уз балансиран састав ВСТ-а, Стефановић је изразио очекивање да ће ове три промене донети виши ниво независности, самосталности и одговорности правосуђа.

УСТ је такође предложило неколико корекција амандмана, а једна од њих се односи на давање обавезних упутства за поступање јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

"Иако сматрамо да се не ради о уставној материји, уколико остане у предлогу уставних амандмана, треба прецизирати да се ради о ''писаном обавезном упутству у појединачном предмету, које се само изузетно и из оправданих разлога може дати и усмено, с тим да се у кратком року (на пример три дана) достави у писаном облику", навео је Стефановић.

Значај Правосудне академије 

Када је у питању Правосудна академија, УСТ је поздравило решење којим се Нацртом уставног закона предвиђа транзициони период од пет година за почетак примене уставног амандмана који предвиђа да се за судију и заменика тужилаца може изабрати само кандидат који је завршио почетну обуку.

Међутим, како је навео Стефановић, УСТ сматра да судијски и тужилачки помоћници треба да уђу у Устав и да постану видљиви за систем.

"Терет и обим њиховог рада су невидљиви. Иза сваког судије и тужиоца налазе се управо помоћници. Нагласио бих да у складу са одредбама ЗКП тужилачки помоћници предузимају самостално радње за кривична дела где је прописана казна затвора до пет година и до осам година, заступају оптужбе на главним претресима, саслушавају осумњичене и испитују сведоке... Наша молба Министарству је да размотри такву могућност", рекао је Стефановић, указујући да ВК у свом мишљењу ту могућност није искључила.

У том смислу УСТ је предложило да се нацрт аманднама промени и гласи: "суде судије, а законом се може предвидети да у суђењу учествују и судије поротници (додати) и судијски помоћници".

Потпредседница УСТ Ивана Јосифовић је приметила да је амандманима направљен добар искорак ка независности правосдуја јер је из састава ВСС изостављено учешће Министарства правде, и да се избор носилаца правосудних функција изместио из Народне скупштине.

"На тај начин је отклоњен директан политички утицај на избор носилаца правосудних функција, а то сматрамо једним од највећих гаранција независности судства, приликом избора, напредовања и разрешења", рекла је Јосифовић за Танјуг.

Она је такође поздравила одлуку да се за председника Високог савета судства бира члан из реда судија, напомињући и да баланс у саставу ВСС, од пет судија и пет истакутих правника може да буде добар.

У том смислу Удружење инсистира на подизању свести и одговорности судија да приликом изабера колега за састав ВС С, изаберу судије које ће имати лични и професионални интегритет да их представљају у савету, напоменула је Јосифовић.

Утицај политике на правосуђе још није елиминисан

Председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије (УТС) Горан Илић сматра да нова верзија уставних амандмана не елиминише утицај политике на правосуђе из више разлога, а Омер Хаџиомеровић из Друштва судија, каже да испуњеност међународног стандарда није гаранција да ће се решити проблем.

"Када је у питању тужилаштво имам утисак да постоји снажна тежња да се тузилаштво задржи у некој врсти временске капсуле", рекао је Илић новинарима у паузи округлог столу у хотелу Метропол у Београду поводом уставних амандмана које је предложило Министарство правде.

Илић је напоменуо да се у мишљењу ВК, "препоручује да тужилаштво буде дефинисано као независан орган".

Према његвоим речима, само независност тужилаштва може да обезбеди потпуни капацитет тужиоца у кривичном поступку.

"Ако немате независног тужиоца од политике, да ли мислите да он може да прогони неког ко је повезан са политиком. Одговор је не", сматра Илић.

Као следећу замерку уставним амандманима Илић је навео састав Високог савета тужилаштва, указујући да су изборни чланови, тужиоци - које бирају колеге, у мањини.

То је, како је навео, супротно темељном документу за евроинтеграције Србије - акционом плану за Поглавље 23, који према речима Илића прописује да ће најмање половина чланова Савета бити тужиоци које саме колеге бирају.

Сматра да је много боље да се дебата настави пре уласка текста у скупштину, подсећајући да је код нас дебата у скупштини по правилу "политички затрована", да се ретко размењују суштински и стручни аргументи, а да по правилу доминирају политички.

"Најбоље би било да се настави дебата, можда под окривљем владе, и да се дође до текста који ће обезбедити боље правосуђе, јер систем који се предлаже овим уставним амандманима неће обезбедити борбу против коруопције - и даље ћемо имати у систему људе који су недодирљиви", закључио је Илић.

Правосуђу потребна друштвена, а не политичка контрола

Судија Хаџиомеровић сматра да испуњеност међународног стандарда није гаранција да ће се решити проблем.

"Међународни стандарди пружају многа решења, а решења треба наћи према потребама и не треба увек применити минимум стандарда", истакао је Хаџиомеровић.

Друштво судија сматра да последња верзија предложених уставних амандмана није у свему усклађена са препорукама ВК с једне стране, а са друге да ова решење не повећавају ниво независности у односу на сада важећи Устав, а што је био разлог да се крене уставне промене.

Иако министар правде и председник скупштинског Одбора за правосуђе према предложеним решењима амандмана више неће бити чланови ВСС, Хаџиомеровић није задовољан решењима.

"Када погледате друге одредбе, видите да је промењен и број чланова ВСС, начин на који се бирају и одлучују и последице одлучивања, доћи ћете до закључка да ће моћи и даље да дође до политичког утицаја, али на другачији начин", рекао је Хаџиомеровић.

Он сматра да је апсолутно потребна друштвена контрола правосуђа, јер правосуђе не постоје због себе, већ друштва ради, али да како је навео, оваква решења отварају могући вид политичке контроле правосуђа.

"Устав треба да пропише две ствари - нешто што мора да се деси, а то је да мора да постоји ВСС, а мора и да представља брану и каже шта никада не може да се деси. То је смисао Устава, да успостави јасан оквир, из којег се касније не може изаћи законским решењима", закључио је судија Хаџиомеровић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво