На више од 50 локација обележен Светски дан чишћења

Поводом Светског дана чишћења (World Cleanup Day), који се обележава широм света, службеници амбасаде САД у Србији учествовали су у акцији чишћења Дунавског кеја на Дорћолу.

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот захвалио је еколошким покретима у Србији који су организовали акцију којој се придружило око 50 службеника амбасаде како би, како је рекао, допринели да Београд буде што чистије место за живот.

"Дух волунтаризма је део ДНК кода Американаца и зато смо дошли да данас чистимо обалу Дунава", навео је Скот.

Драгана Катић из Међународне коморе младих каже да се на данашњи дан први пут цела планета ујединила у идеји да се чисти природа.

"Циљ је да пет одсто популације чисти своје двориште, улицу, парк, природу и да се покаже да свако од нас може да допринесе колико може. Проблем отпада је велики, а није нерешив", поручила је Катићева.

"Желимо да радимо на едукацији, да се врати у школе образовање о рециклажи и проблему отпада и да расту свеснији клинци", додала је Катићева.

У 40 градова у Србији волонтери су имали један циљ – да уклоне две хиљаде тона смећа.

"У Београду имамо на осам локација, у Новом Саду три, Ниш, цео Нови Пазар се дигао, Чачaк. Очекујемо да кроз пет година наша деца живе у окружењу без отпада", истиче Душан Јаковљевић из покрета "Let's do it!! Serbia".

У престоници се чисте – Дунавски кеј, шпиц Аде Циганлије, Земунски кеј, Бањичка шума, Звездарска шума, Велико ратно острво, а акције се организују и у Умци и Врчину.

За волонтере је обезбеђена заштитна опрема и алат који ће се користити током акције уклањања отпада.

У прикупљеном смећу највише је пластичних флашица. А фабрике за рециклажу их увозе, јер не постоји организован систем прикупљања отпада.

"Ми сахрањујемо огромну количину новца на нашим депонијама. Припремамо програм који би се пре свега односио на модификовање постојећег система, да пређемо на систем депозита у коме би мотивисали разне слојеве наше популације да прикупљају амбалажу", истиче Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

За сада, национални циљ је да се прикупи 40 процената амбалажног отпада, чији највећи део завршава у природи и трајно је загађује.

"Две ствари су кључне – подићи капацитете комуналних служби и институција које су укључене у систем управљања отпадом, а друга, још значајнија, јесте радити на подизању свести грађана", наводи Кристина Цвејанов, директор "Екостар пак".

Акцију су организовали – еколошки покрети "Let's do it!! Serbia", JCI и "Trash Hero Beograd".

У до сада највећој светској акцији чишћења, зелени талас је окупио 380 милиона волонтера од Новог Зеланда до Хаваја.

Ова акција покренута је пре десет година у Естонији, да би врло брзо прерасла у светски покрет који је прихватило 155 земаља са циљем подизања свести о значају очувања животне средине и супротстављању глобалном проблему отпада.