Систем за прикупљање флаша и лименки
Откако је почела наплата кеса у продавницама, њихова потрошња смањена је 60 одсто. То је добро, али не и довољно. Треба решити и много већи проблем, а то је пластична и стаклена амбалажа. На пример, тако што ће се трговци обавезати да их, као у већини земаља, откупљују у продавницама, кроз депозитни систем.
Није било тешко увести наплату кеса, а поред тога што је смањена њихова потрошња, то је подстакло и грађане да више размишљају о томе како да дају свој допринос заштити природе.
"Просто људи не могу да се навикну ако се не ради о новцу, логично је да чувамо пророду не користећи кесе", сматра један од грађана.
Многи сматрају да би било добро да уопште нема пластике у оптицају или да се бар лакше рециклира.
"Било би добро да се на било који начин то реши, рецимо увођењем аутомата за откуп пластике, нешто што би у самој продавници постојало, где би могла да се сортира амбалажа", каже један од потрошача.
То у другим земљама примењују и трговински ланци који послују и у Србији. Али не и код нас.
"Ми се трудимо да у систем рециклаже укључимо и наше купце и зато смо испред одређеног броја продавница поставили рециклажна острва", каже Милица Поповић из предузећа "Делез Србија".
"Делез" разматра увиђење депозитног система, а у "Лидлу", који тек улази на наше тржиште, кажу да га примењују ако то прописује локално законодавство. А Србија такав пропис још нема.
"Разматра се увођење депозитног система, тренутно се ради на студији која ће показати оправданост. Као добит добијамо чисту животну средину без флаша у рекама, али такође отварају се нова радна места јер се подстиче рециклажна индустрија", каже Филип Радовић из Агенције за заштиту животне средине.
Без обзира на локалне законе, "Икеа" исте еколошке стандарде примењује у свих 60 земаља где послује.
"На дуге стазе, такве инвестиције се веома исплате. Производимо електричну енергију путем соларне електране коју имамо на крову, раздвајамо 23 фракције отпада и адекватно их збрињавамо уз партнерство с другим локалним компанијама, користимо геотермалне пумпе да хладимо и грејемо објекат", објашњава Јована Механџић Ђурђић из предузећа "Икеа Србија".
Због неразвијеног система сакупљања фабрике за рециклажу у Србији немају довољно сировина за прераду, ПЕТ амбалажа се увози и сакупља са депонија. Процењује се да се због тога што се не рециклира, у Србији годишње изгуби и до 100 милиона евра.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар