Артефакти, запослени и посетиоци безбедни у установама културе

После хаварије која се 24. августа догодила у архиву Народне библиотеке Србије у Београду, када су од последица цурења гаса умрле две особе и навода из медија о одстуству адекватне противпожарне заштите тој установи, Танјуг је истраживао безбедносне процедуре и околности у којима се чувају артефакти и организују програми у неким од централних институција културе.

Према тврдњама одговорних у тим институцијама, запослени, посетиоци и културно благо апсолутно су безбедни.

Лидија Хам из Народног Музеја у Београду каже да је у оквиру Пројекта санације и адаптације Народног музеја у Београду посебна пажња је била усмерене на системе заштите.

"Та заштита се са састоји из два сегмента. Први чини техничко обезбеђење техничког обезбеђења - систем противпровале, контрола приступа, противдиверзиона заштита. Други сегмент је заштита од пожара која подразумева систем аутоматске детекције, дојаве и активације гашења пожара распршивачима и гашење пожара електро-просторија гасом", навела је Хамова.

Тврди да се ниво безбедности запослених, посетилаца и артефаката континуирано прати у Народном музеју, како би се избегла и најмања могућност за евентуални инцидент.

Маринко Кељевић, инжењер за одржавање и информационе технологије Музеја савремене уметности у Београду напомиње да су противпожарни системи у згради на Ушћу исправни и редовно се контролишу.

"У оквиру реконструкције зграде Музеја савремене уметности замењене су све исталације, уграђени нови противпожарни системи којима је покривен читав објекат", каже Каљевић.

Додаје да су у склопу система за заштиту од пожара оптички детектори дима и термални детектори који аутоматски јављају централи уколико дође до појаве дима или повећане топлоте у неком од делова зграде.

Редовне контроле спроводе се на шест месеци.

"Последња провера била је у марту ове године, а наредна је планирана већ следећег месеца", навео је Кељевић.

Из Архива Југословенске кинотеке такође гарантују безбедност филмског наслеђа, запослених и посетилаца.

Југословенска кинотека као Централна установа за заштиту филмског наслеђа у својим магацинима и депоима чува филмове, техничке и друге предмете из историје филма, као и пратећу филмску грађу, филмски плакат, филмске фотографије, скице декора и костима, рекламне публикације.

"Сви магацини су подељени и одвојени у мање целине. Поседују противпожарне клапне, противпожарне јављаче пожара који аутоматски укључују систем у случају потребе. Око ових магацина у ходницима се налази противпожарна опрема за ручно гашење почетних пожара и хидрантна мрежа. Сва опрема, укључујући и хидрантну мрежу се редовно контролише и сервисира", поручују из Архива Кинотеке.

Према наводима из дописа, филмска трака се чува у посебним магацинима и разврстана је по емулзији материјала на којој је снимљена.

"Основна подела када говоримо о филмској траци је она на запаљиве и незапаљиве. Најпроблематичнији и најтежи за чување су филмови на запаљивој траци и они представљају највећу опасност. Они се налазе се у специјалним бункерима под земљом, који су одвојени од комплекса зграда Архива. Сви магацини су климатизовани и поседују посебну противпожарну опрему, а кровови су "лаки" од песка и земље. Сви запослени у Југословенској кинотеци имају ПП обуку једном годишње, а сваке две године врши се провера знања на нивоу целе установе", поручују из Архива кинотеке.