Слава манастира Бањска

У историјографији српске уметности архитектонска дела с краја 12. столећа до последње деценије 14. века слове за грађевине подигнуте у српско-византијском стилу. Највише их је градио и обновио у народу познат као незасити задужбинар Краљ Милутин.

"У унутрашњости Бањске изведени су доста обимни радови на уређењу и на враћању првобитних облика оним деловима цркве за које смо имали податке. Током ранијих истраживања пронађени су делови камене посуде за освећену воду и на основу тих делова извршена је њена реконструкција и она је сада постављена у припрати где се и првобитно налазила", каже архитекта-конзерватор Драгомир Тодоровић, стручни надзор на радовима у Манастиру Бањској.

Осим обнове Хиландара и подизања главне цркве у задужбини Немањића на Светој Гори, на понос су и архитектонска ремек-дела на Косову Манастир Грачаница и Метохији црква Богородице Љевишке у Призрену. Студеничка Краљева црква задивљује и својим скромним димензијама.

"У цркви се налази и ктиторска композиција краља Милутина са принцезом Сомонидом и што је још познато од фресака Свети Симеон и Сава. То су једне од најлепших фресака. Све више странаца долази, причамо им о славној историји,уствари ко су били Немањићи", рекао је монах Силуан, сабрат братства Манастира Суденице.

Међу 40 храмова које је, према подацима из владарско-светитељске биографије, подигао или обновио краљ Милутин, четири су уписана у Унесков регистар споменика културе света.