Како лесковачки млади кувар салчиће чува од заборава

Када се ради с љубављу и јаком вољом, све иде глатко. Као да у рукама већ има мајсторско писмо, а тек је напунио 16 година, гимназијалац Растко од малена ужива у кулинарству. Вештине је стицао помажући баби, не воли брзу храну ни иновације, већ жели да сачува укусе и мирисе старих јела и посластица па отуда и идеја о школи кувања.

"На све оно на чему су наши преци одрастали да све то пренесемо на данашње генерације", каже Растко Стаменковић.

У тиму су и две Расткове другарице и двојица другова. Добро уиграни воде рачуна о сваком детаљу баш као прави професионалци.

"Ми смо ово планирали једно годину дана и заиста смо се потрудили да све успе", напомиње Милена Стаменковић, ученица другог разреда Гимназије Лесковац.

За умеће и високе оцене требаће им времена и искуства. Професорке су спремне и марљиво уче, а домаћа пита је први испит који полажу.

"Зар не радимо сви читавог живота нешто на себи? Ваљда напредујемо. Ваљда ће бити и од мене нешто једног дана што се тиче кухиње", истиче професорка музичке културе Мирјана Перишић.

Професорка енглеског језика Тања Маринковић каже да је летња школа кувања један фантастичан пројекат.

"Овде негујемо традицију нашег града и уопште наше земље. А и Растко је неко ко нас је подсетио да, ако верујеш у своје снове, они се заиста остварују", напомиње Маринковићева. 

Први кораци су тешки, али је дванаестогодишњи Матеја, каже, упоран и жели да научи доста тога о кулинарству.

"Ја иначе волим наше специјалитете са роштиља и надам се да ћемо наредних дана учити како се праве", додаје ученик седмог разреда Матеја Стојановић.

Ванилице, салчићи, пите, погаче, специјалитети од паприка и роштиљ-меса – све то ће бити на менију наредних дана. Уз диплому, најбоља екипа добиће и медаљу.