Како се заштитити од вируса Западног Нила

Говорећи о податку да је ове године од вируса Западног Нила преминуло девет особа, а чак четири протекле недеље, Дарија Кисић Тепавчевић са Института за јавно здравље "Батут" каже за РТС да не треба страховати, јер просечно се само код једног од 150 инфицираних јављају се компликације, углавном код хроничних болесника.

"Најугроженији су хронични болесници који пате од повишеног крвног притиска, кардиоваскуларних болести, дијабетеса", додаје Кисић Тепавчевићева.

Како објашњава, већина оболелих нема никакве симптоме – четири од пет особа које је убо заражени комарац не осећају никакве тегобе. "Око 20 одсто има симптоме сличне грипу –  повишена температура, слабост, малаксалост", каже Дарија Кисић Тепавчевић.

Кисић Тепавчевићева каже да број болелих од вируса Западног Нила зависи искључиво од дистрибуције и броја комараца.

"У делу Европе у којем је и Србија превладавао је топлотни талас са кишним периодима који су изузетно погодовали размножавању комараца. И у Србији и у земљама у окружењу регистрован је значајан број оболелих, а највише у Италији", наводи Кисић Тепавчевићева.

Истиче да болест не преносе сви комарци, нити су сви заражени, па није велика верoватноћа од убода зараженог примерка.

"Примарне мере превенције су заштита свих откривених делова тела одговарајућом одећом, мазање репелентима, као и стављање механичке заштите на прозорима и вратима. Неопходно је редовно пражњење свих посуда са стајаћом водом у домаћинству које могу бити место размножавања комараца", указује Кисић Тепвчевићева.

Прошле године врхунац обољевања био је крај августа, док је ове три недеље раније. Дарија Кисић Тепавчевић не очекује драстично повећање броја оболелих и додаје да ће се оболели регистровати и у наредна два месеца.

Први случај оболелог од вируса Западног Нила у Србији регистрован је 2012. године. Од тада је оболело 680 људи, од којих је 70 умрло.