Ко ће све имати право на бесплатну правну помоћ?

Тако ће поред грађана који имају право на социјалну помоћ у складу са законом који регулише социјалну заштиту и окривљених у кривичном поступку који не могу да плате адвоката, право на бесплатну правну помоћ имати и деца у свим поступцима у којима се одлучује о остваривању њихових права, прецизирала је министарка правде Нела Кубуровић.

Такође, како је навела, право на бесплатну правну помоћ, имаће и жртве породичног насиља, као и сва лица која имају право на жаштиту у складу са Законом о спречавању насиља у породици.

Министарка је додала да ће у круг корисника бесплатне помоћи спадати и лица која су тражиоци азила, затим жртве тортуре и жртве трговине људима, као и особе које тек треба да у ванпраничном поступку утврде место и датум рођења.

Кубуровићева је указала да, нажалост, велики број лица, поготово када је реч о Ромима, још нису уписани у матичне књиге, тако да ће и они имати право на беспалтну правну помоћ у овом поступку.

Најавила је да ће круг корисника вероватно бити још проширен након финалне израде Нацрта закона у складу са мишљењима и аргументима који су Министарству правде достављени током јавне расправе које је окончана 6. августа.

Кубуровићева је указала да бесплатна правна помоћ у ужем смислу подразумева пружање правних савета, писање поднесака, заступање и одбрану у судским поступцима.

Међутим, како је додала, овим законом је обухваћена и бесплатна правна подршка која подразумева давање општих правних информација и попуњавање формулара.

Правна помоћ преко адвоката или дипломираних правника

Кубуровићева је указала да су у Нацрту закона пружаоци бесплатне правне помоћи дефинисани у складу са Уставом, који као пружаоце одређује пре свега адвокатуру и правне службе при јединицама локалне самоуправе.

"Такође је препозната улога цивилног сектора, који последњих 20 година има битну улогу када је реч о заштити пре свега рањивих група, тако да и удружења могу да пружају бесплатну правну помоћ, нарочито када је реч о поступцима за азил и забрану дискримнинације јер их посебни закони који регулишу те области препознају као пружаоце", напоменула је министарка.

Што се тиче удружења, Кубуровићева је указала да је Нацртом закона предвиђено да она бесплатну правну помоћ пружају преко адвоката, с тим да то могу да чине и дипломирани правници у складу са процесним законима.

Подсетила је да доношење Закона о бесплатној правној помоћи Србија чека више од једне деценије, када је формирана прва радна група за израду нацрта, истичући да је коначно постигнут шири консензус, имајући у виду сукоб који је тињао између адвокатуре и цивилног сектора.

"Доношење овог закона је и наша обавеза коју смо преузели као чланица Савета Европе, јер је он гаранција за остваривање владавине права и заштите угрожених и рањивих група", указала је Кубуровић.

Министарка је додала да је јавна расправа о нацрту закона завршена 6. августа и да Министарство правде сада сублимира све приспеле коментаре и мишљења.

"До краја ове седмице ће се у Нацрту закона наћи оно што будемо сматрали да треба да буде унето, а потом ће нацрт бити послат на мишљење надлежним министарствима.

Након тога очекује се да буде послат Влади на усвајање предлога закона, који ће бити прослеђен Народној скупштини на усвајање", навела је Кубуровићева.