Почело обележавање 600 година манастира Манасија
У Манастиру Манасији почело је обележавање шест векова од постојања ове монументалне средњевековне задужбине деспота Стефана Лазаревића. Манасија је још од средњег века била духовни и културни центар Срба, а последњих година манастирски комплекс значајно је обновљен.
Последња владарска задужбина средњевековне Србије замишљена је као манастирска тврђава способна за одбрану, са јединственим системом кула и бедема. Бисер средњoвековне архитектуре је и црква Свете Тројице, а оно што овај манастир издваја од других је и некадашња "Ресавска школа", чувена преписивачка радионица.
"Волим овде да дођем, за мене је ово савршено место. Нестварно је да и после шест векова оволико пуно људи привлачи да дође овде и да посети ову велику светињу", кажу посетиоци.
Манастир "Ресава", како га још зову, био је кроз векове и извор снаге српског народа, а духовни и културни храм остао је до данас.
"Ми смо мали народ, одржало нас јe јединство кроз читаву историју. То ће нас и данас одржати и убудуће ако будемо јединствени, непосвађани, неподељени, неомржени. Имамо много оних који нас не воле али је за нас најбитније и најважније да имамо љубав божију", каже патријарх српски господин Иринеј.
Кроз векове уништаван, импозантан манастирски комплекс у неколико наврата је детаљно реконструисан, па се тако сада степеништем може и на највишу Деспотову кулу која има пет спратова. Последњих година радове су финансирали министарство културе, општина Деспотовац и кабинет председника Србије са око 80 милиона динара.
"Шест векова је велика традиција и за земље које нису имали толико ратова и разарања у својој историји. Ми морамо као Министарство културе али и читаво друштво да се снажно боримо за заштиту културног наслеђа, јер имамо шта да штитимо, имамо чиме да се поносимо", наглашава министар Владан Вукосављевић.
Манасија је данас женски манастир у који верници долазе да се поклоне моштима деспота Стефана Лазаревића чију су гробницу археолози открили током радова 2006. године али и уживају у јединственим средњевековним фрескама.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар