Манасија oбележава 600 година постојања
Последњу владарску задужбину средњовековне Србије, манастирско утврђење с црквом подигао је деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара и кнегиње Милице. Првобитно је назван Ресава, а познат је по Ресавској школи у којој су монаси за деспота Стефана преписивали вредне рукописне књиге.
Задужбина деспота Стефана Лазаревића убраја се у врхунска остварења српске архитектуре касног средњег века. Изградња је започета 1407. и трајала је све до 1418. године.
Вековима су путописци задивљени лепотом Манасије бележили своје импресије али су прва истраживања тог простора започета тек средином 20. века. Археолози су 2006. дошли до најзначајнијег открића.
"То је откриће гробнице деспота Стефана Лазаревића на месту где се ктитори сахрањују, јужни зид западног травеја наоса цркве манастира Ресаве, односно Манасије", каже археолог Смиљана Додић из Завичајног музеја Јагодина.
Резултати антрополошке ДНК анализе потврдили су да у Манасији почива њен ктитор деспот Стефан Лазаревић.
Његова импозантна замисао да сагради утврђен манастир захтевала је и једну изузетну организацију за извођење радова.
"Надземни делови манастира, без темеља, имају 40.000 кубика зидова. За толику градњу у оно време је требало обезбедити бар 50.000 кубика камена који се, наравно, још обрађивао за потребе градње. За ондашње појмове то је било, а и за данашње је, невероватно велико градилиште", указује архитекта мр Гордана Симић.
У славу јубилеја, шест векова Манасије, Републички Завод за заштиту споменика културе објавио је монографију о манастиру, аутора Гордане Симић и Светлане Вукадиновић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар