Танасић: Ћирилици се обезбеђује статус који јој припада

У саопштењу, које је потписао председник Одбора проф. др Срето Танасић, указује се да постојећи закон у погледу статуса српског језика и ћирилице није усаглашен са актуелним Уставом Србије који одређују службену употребу српског језика и ћириличног писма.

"Ћирилица је у овом закону квалификована као службено матично писмо српског језика. Одредбама овог закона ћирилици се обезбеђује статус који јој припада као писму већинског народа у Републици", наводи Танасић.

Додаје да је измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама била неопходна и због усаглашавања Закона о језику и писмима у погледу статуса језика и писама мањинских народа у Србији са Европском повељом о регионалниом и мањинским језицима, које је Србија, као део СР Југославије ратификовала 2005. године.

Морале су се, напомиње, укинути и нелогичности у казненим одредбама у важећем тексту закона, где нису предвиђене казнене одредбе за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног писма, а јесу када је реч о члановима који се баве службеном употребом језика и писма националних мањина.

Због изражене друштвене небриге за српски језик и ћирилично писмо, како каже, изменама и допунама закона предвиђено је формирање савета за српски језик у оквиру Министарства културе и информисања.

"Све наведено показује да су измене и допуне Закона о језику и писмима биле неопходне и да их треба поздравити, јер осим што исправљају неусаглашеност постојећег закона са Уставом, оне се темеље на провереним вредностима о службеној употреби језика и писма у готово свим европским државама", закључио је он.