Отежано гласање особа са инвалидитетом

У анализи се наводи и да су неприступачност информацијама о изборима такође проблем за особе са инвалидитетом и да слепи, слабовиди и глуви немају могућност да се у медијима обавесте информацијама.

Као најчешћи разлози неприступачности бирачким местима наводе се бројне и високе степенице, прагови и преуска врата, али се указује да трећина бирачких места могу бити приступачнија уз мање интервенције.

Сарадница Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, који је спровео истраживање, Софија Мандић наводи да забрињава што су јавне установе у којима се гласа – школе, вртићи, месне заједнице, општински објекти, већином неприступачни за особе са инвалидитетом, али и за старије суграђане и особе са тешкоћама у кретању.

Указала је на потребу да градске и општинске управе имају податке о приступачности објеката и да их узму у обзир при предлагању бирачких места.

"Препорука је да се бирачка места одреде у приземљу и да се спроведу мање интервенције у виду уклањања прагова и постављања рампа", рекла је Мандићева на конференцији за медије на којој су представљени резулати пројекта који је спроведен од августа 2017. до јула 2018. године.

Истиче да истраживање указује и на немогућност особа са инвалидитетом да се у медијима обавесте о изборима.

"У кампањи за последње градске изборе, ниједна информативна емисија није у целости титлована или преведена на знаковни језик, док је само једна од укупно 25 изборних листа титловала видео спотове, изјаве за медије, разговоре са бирачима", навела је Мандићева.

Додаје да су се у штампаним медијима појавила само два текста о изборним правима особа са инвалидитетом.

Указује да је неприступачност последица финансијских и техничких околности и на неопходност да се изборним актима прецизније уреди гласање ван бирачког места, као и да особе са инвалидитетом добију потребне информације о изборном процесу.

Представник Градске изборне комисије (ГИК) Зоран Лукић рекао је да су на последњим локалним изборима у престоници имплементирана нека од решења РИК-а са циљем да особе са инвалидитетом своје бирачко право остваре на бирачком месту уместо од куће, иако закон то дозвољава.

"Највећи успех постигнут је на огледном бирачком месту где је омогућена не само приступачност биралишту већ и да гласају особе са оштећеним слухом. Овог пута нисмо успели да омогућимо слепима и слабовидима да лично гласају помоћу шаблона, а надамо се да ће то бити могуће на следећим изборима", рекао је Лукић.

"Особе са инвалидитетом једна од најугроженијих друштвених група" 

Татјана Пријић из Канцеларије Поверенице за заштиту равноправности рекла је да су особе са инвалидитетом једна од најугроженијих друштвених група иако је, каже, унапређен законски оквир и повећана видљивост њихових проблема.

"Највише притужби за дискриминацију у 2017.години поднето је управо због дискриминације по основу инвалидитета и то у областима пружања јавних услуга и на немогућност приступа одређеним објектима или просторима. Приступачност је веома важан сегмент без којег је немогуће остварити било које право", истакла је Пријићева.

Говорећи о информационој приступачности, наводи да је повереник препоручио медијима да предузму низ активности и мера како би за особе са инвалидитетом обезбедили приступачност информацијама, као и да је носиоцима јавне власти указао на потребу израде Стратегије за унапређење положаја ОСИ у Србији и усвајање Закона о бесплатној правној помоћи за особе са инвалидитетом.

Пројекат "Равноправно: ОСИ у политичком животу" започет у августу прошле године реализовали су Центар за самостални живот ОСИ Србије уз подршку Фондације за отворено друштво, ГИК-а и Канцеларије Повереника за заштиту равноправности са циљем јачања политичког учешћа особа са инвалидитетом кроз унапређење остваривања грађанских и политичких права.

Истраживање је спроведено у београдским општинама – Врачар, Савски венац и Нови Београд, као и у Крагујевцу и Сомбору.

Према попису из 2011.године у Србији, како је наведено, живи близу 600.000 особа са инвалидитетом од чега је 145.000 глувих и наглувих.