Мештани Хрта чувају археолошко благо
Стећци на 28 локалитета у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској од 2016. године налазе се на листи светске баштине. Грчко гробље у селу Хрта код Пријепоља, једана је од три заштићене некрополе у Србији. Док се не направи систем редовног финасирања и не конзервирају споменици, одржавају је сами мештани.
Квитице, розете, аркаде, мачеви и штитови уклесани у камену. Поред 81 стећка, од чега осамнаест украшених, мештани Хрта стасавају више од шест векова.
"Било је једно игралиште, ту смо играли лопте и често пута смо помислили шта ли се налази ту испод овога, па смо некад и долазили покушавали да подигнемо, али неуспешно. Јер то је много тешко. Ми контали смо има злата, има нешто, наћи ћемо", прича Феко Башовић из Хрта.
Одрастајући сазнали су колико су сами споменици вредни. То потврђују и стручњаци Завода за заштититу споменика културе.
"Уз помоћ археолога Маје Ђорђевић уредили смо ову локацију и тако смо 2016. године добили заштиту Унеска", истиче Санел Диздаревић, председник Месна заједнице Мијане
Стећци украшени орнаментима ретки су у Западној Србији. Зато је Хрта била једна од три станице српских археолога када су са колегама из Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске припремали предлог за уврштавање стећака на листу светске баштине.
[
"Реч је о некој породици, велмошкој породици, која је имала очигледно ту имање или своју област и вероватно је то њихово породично гробље", објашњава археолог мр Маја Ђорђевић из Републичког завода за заштиту споменика културе.
Њега годинама одржавају мештани. Ипак, нису стигли овог кишног лета, када је у селу требало обрати око милион стабала малине.
"Имамо малину, имамо вртове, косидба, дрва, на крају нисмо могли успемо да средимо гробље. Брзо расте коров, пре десет, петнаест дана смо средили били све, ал џабе", каже Богољуб Томашевић из Хрта.
Новца за одржавање локалитета нема, јер две године од стављања на листу Унеска нема редовног финасирања.
"Када се успостави систем редовног финасирања мештани ће и даље одржавати тај локалитет с обзиром на то да Унеско инсистира на локалним заједницама које морају да се баве одрживим коришћењем свог наслеђа, али с друге стране, општина Пријепоље мора да преузме неке обавезе да се то редовно плаћа", напомиње Маја Ђорђевић
Како временски услови и вегетација не би и даље оштећивали споменике, неопходна је и конзервација. Тај посао још чека стручњаке.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар