Да ли ћемо сви бити потенцијални донори органа?

Од почетка године у Србији органи шесанесторо донора спасли су и продужили више од 40 живота. Закон о трансплантацији органа од сутра је пред посланицима Народне скупштине. Иако, на први поглед нема недоумица о значају трансплантације, поједине одредбе изазивају полемике.

Весна Ракоњац, директорка Управе за биомедицину рекла је за РТС да рођењем сви имамо право да постанемо донори, као што закон каже, уколико изручито не оставимо писани или усмени документ да то не желимо.

Истиче да последњу реч даје породица.

"Определили смо се за овакав облик зато што желимо да имамо изузетан пијетет према преминулој особи и поштовање према породици и да не оставимо ни трунку сумње да ће моћи да се манупулише органима и да ту буде нешто што није транспарентно", каже др Ракоњац.

Као каже докторка, свака особа треба да разговара са својим члановима породице и да се јасно дефинише да ли жели да буде донор или не жели.

Након смрти, породица је та која ће на основу жеље преминуле особе и на основу својих умнутрашњих осећања да да сагласност или да је не да, рекла је директорака Управе за биомедицину.

"На нама је да радимо са породицама, са грађанима да им објаснимо да је много важно да будемо сви потенцијални донори, јер 20 пута је већа вероватноћа да ће нам у животу затребати орган него да тај орган неком поколонимо", истакла је она.

Како каже, показало се да је у односу на претходни закон, потписивање донор картице изискивало велики трошак који није довео до адекватних резултата.

"Регистре недавалаца органа нећемо имати, имаћемо инспектора у оквиру Управе за биомедицину који ће контролисати све здравствене установе које се баве овим пословима, било да се ради о центрима за трансплантацију или о донор болницама", закључила је докторка Ракоњац.