Ко има право на споменик?
До краја године у Београду, али и другим деловима Србије биће постављано десетак меморијала, међу којима су споменици Стефану Немањи, патријарху Павлу, а покренута је и иницијатива да некадашњи амерички председник Вудро Вилсон добије обележје у Београду. Нови Закон о меморијалима прецизније одређује ко има право на споменик, а чији ће бити уклоњени.
Иако нису сви били сагласни, потврђено је. Тежак 60 тона, облика напуклог византијског шлема, висок 15 метара, и видљив чак са Трга Славија – тако ће изгледати споменик Стефану Немањи, који ће се налазити на средини новог Савског трга.
"У току следеће године, тачније 28. јуна, открићемо споменик утемељивачу српске државности а то је управо Стефан Немања. Визија је да управо унутрашњост самог византијског шлема буде један урбани простор испод ког ће грађани моћи да се шетају, да седе и да на основу мозаика који буде осликан на самом византијском шлему може да се учи о самој историји, која је јако важна за наш народ", каже председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Андреа Радуловић.
Право да покрене иницијативу за подизање споменика има управо народ.
"Та иницијатива мора да буде образложена. Дакле, она мора да буде заснована на тим чињеницама без обзира на то да ли се ради о обележју посвећеном појединцу, једној групи, читавој нацији, догађају. Докле год се држимо историјских чињеница ми смо на правом путу", истиче историчар Дејан Ристић.
Ипак, историја често може различито да се интерпретира. Зато, али и због недостатка прописа који регулишу ову област, тврде стручњаци, данас имамо неке меморијале који су недопустиви.
"Спомен-плоча Аћиф Ефендији у Новом Пазару свакако не представља нешто што би требало да постоји из простог разлога што је он био квислинг. Или спомен-обележје на југу у Прешевској долини посвећено једном од терориста припаднику тзв. Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе такође не представља нешто што би требало, из угла историјске науке, да постоји", каже министар за рад, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.
Да се овакви случајеви не би понављали, нови Закон о ратним меморијалима предвидео је формирање савета стручних људи, који ће убудуће одлучивати о условима подизања нових, али и одржавања постојећих меморијала.
"Закон је врло јасан, биће уклоњени сви споменици онима који су чинили злочине. Сви они који нису чинили злочине против ове државе, против грађана Србије, имају право да меморијали остану", наводи Ђорђевић.
Споменик ће добити и патријарх Павле, симболично, испред цркве Светог Марка 15. новембра, а до краја године у Београду биће постављен и споменик утемељивачима српске кошарке.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 10
Пошаљи коментар