У порасту број избеглица и миграната који долазе у Србију

Та организација идентификовала је у јуну 1.330 миграната и избеглица који су стигли у Србију, а у јануару 498.

Стварни број избеглица и миграната који путују кроз Србију свакако је већи, јер ови подаци не обухватају све новопридошле избеглице и мигранте, већ само оне са којима је "Save the Children", заједно са локалним партнерима - Центром за интеграцију младих, Праксисом и Групом 484, имао контакт и пружио им неку врсту подршке. 

Од укупног броја људи пристиглих у првој половини године, 26 одсто (1.140) су деца, а нешто више од половине новопридошле деце су малолетници који путују без пратње родитеља или старатеља.

Избеглице и мигранти већ неколико година у континуитету путују западно-балканском рутом, а њихов број и путање којима се крећу настављају да се мењају у зависности од разних околности. Један од узрока који утиче на промене у токовима кретања миграната су свакако годишња доба и повољни временски услови, али то никако није једини фактор. 

Јелена Беседић из организације "Save the Children" навела је тим поводом да је прва половина 2017. године била обележена мањим бројем долазака, те да је у јуну 2017. године идентификовано само 298 нових долазака. 

"Број је поново почео да се повећава од јесени прошле године, након курдског референдума о независности у Ираку и либерализације визног режима са Ираном. Тај тренд се наставио и у првој половини 2018. године, када може да се прати пораст долазака из месеца у месец. Још један важан тренд је активирање руте кроз Босну и Херцеговину, кроз коју је од почетка године прошло око 7.000 људи", прецизирала је Беседићева.

Новопридошли мигранти, међу којима има оних који су недавно напустили своје земље угрожене конфликтом и сиромаштвом, као и оних који су провели дуже време у Грчкој или Бугарској, пролазе кроз Србију надајући се да ће преко Босне наставили пут ка земљама западне Европе. 

Највећи број избеглица и миграната каже да су у Србију ушли из Македоније, док је главна тачка уласка током 2017. била Бугарска. 

То, према речима Беседићеве, илуструје премештање главног мигрантског тока ка југу и активирање рута које не иду кроз Србију, већ кроз Албанију и Црну Гору ка Босни и Херцеговини. 

Из Србије у Босну стижу и они који су месеце, неки и године провели у центрима за избеглице успостављеним у Србији.