У односу на прошлу, ове године упола мање миграната у Србији

Прилив избеглица и миграната у Србију 2017. године већином се одвијао преко кријумчарских мрежа и путева, а 95 одсто њих је најчешће дошло из правца Бугарске и Македоније, показало је истраживање, представљено у публикацији.

У граничним деловима са Мађарском, Хрватском и Румунијом, прошле године је документовано преко 530 инцидената у које је било укључено око 6.000 људи који су покушавали да наставе свој пут даље ка ЕУ, а скоро 700 особа враћено је у Србију из те три земље.

Током прошле године, више од 1.900 случајева деце избеглица и миграната која путују сама упућени су центрима за социјални рад, а идентификовано је и 27 случајева жртава насиља заснованог на роду и полу, најчешће жена.

Шеф представништва УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер наводи да је данас ситуација у Србији другачија у односу на 2017. годину, те да је тренутно мање од 3.000 миграната у земљи.

"Ово је тренд и развој који видимо не само у Србији, већ на целом континенту и без обзира шта неки људи кажу, чињеница је да 2018. године практично долазак миграната је упола од онога што смо имали 2017. Важно је за нас да је мигрантска криза практично завршена", рекао је Шодер.

Додао је да неки ван Србије покушавају да измисле да и даље постоји мигрантска криза, која угрожава Европу и истакао да су публикације, као што је ова која је данас представљења, важне за решавање проблема распиривања страха и застрашивања.

"Упркос свему не смемо да заборавимо да су мигранти људи који су прошли кроз тешке околности. Веома је важан људски фактор у свему овоме. Закони и политике јесу битни, али чињеница је да, као што смо видели овде у Србији, можда више него било где друго у региону, да људи и околне организације и власти треба да наступају са солидарношћу и људскошћу", рекао је Шодер.

Упитан да ли би Србија могла да узме своје учешће у стварању великог мигрантског центра, којег најављују из ЕУ да би могао да буде на Западном Балкану, Шодер је рекао да се то односи на територију ЕУ, а не ван Уније.

"Србија је недавно усвојила нови закон о азилу, према томе сви они који желе да добију међународну заштиту могу да је затраже и добију у Србији, али истовремено нема потребе да Србија замењује неке механизме заштите који постоје у ЕУ и могу да се спроведу тамо", рекао је Шодер.

Навео је да се не може претпоставити колико ће миграната пожелети да остане у Србији и додао да су многи мигранти већ по две године у Србији, те да су и деца кренула у школу у чему им је помогла држава, као и да је српски народ према њима био толерантан и солидаран.

"Битно је да помогнемо сада Србији и да је подржимо да спроведе законе који се тичу азила", додао је Шодер.

Помоћник у Комесаријату за избеглице и миграције Иван Гергинов истакао је да је пре годину и више дана у Србији било око 8.000 миграната, те да је тај број пре десетак дана пао на 2.500 хиљаде.

"Сада опет нешто расте, а суштина је чврста северна граница и мађарска политика по којој је све дозвољено, али у Србији, док у Мађарској није дозвољено ништа", рекао је Гергинов и додао да је пооштравање политике према мигрантима у Мађарској довело до тога да их у Србији и БиХ буде 6.000.

Говорећи о интеграцији миграната у друштво, Гергинов је рекао да је Србији није проблем што су та лица друге вере, нације или боје коже, те да може то да уреди и има законски и институционални оквир, као и људске ресурсе који то могу да изнесу.

"Међутим, чињеница је да ми још увек нисмо дестинација из низа разлога и далеко смо од озбиљног интегративног процеса", рекао је Гергинов.

Саветник у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миленко Никић рекао је да је у решавању мигрантске кризе у Србији највише значила сарадња државе, невладиних организација и волонтера.

Никић истиче да се Србија показала као поуздан партнер. "Ми смо се за разлику од многих показали да можемо да се носимо са тим проблемом и, пре свега, да смо одговоран и сигуран партнер када се постигне неки договор", навео је Никић.

Председник Управног одбора Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију Ратко Бубало наводи да је Србија показала да може да се носи са проблемом мигрантске кризе.

"Показали смо да смо и одговоран и сигуран партнер када се постигне неки договор. Требаће нам неко време у Европи да се искристалише ко, шта и како ће преузети у мигрантској кризи, али је сигурно да решења нема ако не будемо сви на истом броду и не будемо веслали у истом правцу, односно читава европска заједница", рекао је Бубало.

Публикацију "Између затворених граница" израдили су заједно Центар за кризну политику и реаговање и Хуманитарни центар за интеграцију и толеранцију, уз подршку УНХЦР-а у Србији.