Конференција у Ректорату: "Вива Мандела, Вива Мандела"

У име председника Србије Александра Вучића, учеснике је поздравио генерални секретар председника Никола Селаковић који је нагласио да је срећан као држављанин Србије што је његова земља када су се афрички народи борили против колонијализма, а Јужна Африка против нечовечног режима апартхејда, била ослонац и подршка њиховим ослободилачким покретима и демократским стремљењима.

"Југословенску политику према Јужној Африци и читавом континенту наставља и баштини Република Србија. Стога никога не треба да чуди што је српски престони град пре 11 година одлучио да за свог почасног грађанина прогласи Нелсона Манделу, који је симбол борбе за слободу и једнакост, који је својим деловањем обележио два столећа у којима је живео", истакао је Селаковић.

Селаковић је приметио и да Јужна Африка данас стоји уз Србију када је у питању Косово и Метохија и то "не само да не признаје сецесију коју су незаконито прогласили сепаратистички привремени органи власти у покрајини, већ у свим међународним организацијама и форумима помаже да жаштитимо кључне српске националне интересе".

"Инспирисани ликом, делом и примером Нелсона Манделе, настављамо баш онако како је он говорио, да истрајавамо у нашој борби. Он је једном изрекао: 'Не судите ми по успесима, него по томе колико сам пута пао и након тога устао и наставио да се борим'", рекао је Селаковић.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић приметио је да нам је прва помисао на помињање Манделиног имена "борба и слобода, истрајност у дугој и мукотрпној борби за слободу".

Мандела је, запазио је Вукосављевић, био од оних бораца који су цену своје борбе скупо плаћали, деценијским одрицањима, личном неслободом, сваковрсним ускраћивањима, као и одбијањима да одустане у замену за излазак из тамнице.

"И пред крај свога века доживео је да му са Вемблија у империјалном Лондону певају и кличу, доживео је да постане председник државе која је слободу донела пођеднако дојучерашњим угњетеним и њиховим угњетачима", подсетио је министар.

Мандела је, према његовим речима, један од најзначајнијих симбола 20. века, приметивши и да је читав афрички континент, један од најраскошнијих вртова планете, вековима служио за пљачку и богаћење и да данас представља "портрет Доријана Греја западне цивилизације".

Председник Међународне фондације за одрживи мир и развој Димитер Костов осврнуо се на допринос једног од највећих "гиганата 20. века", борца за правду, људска права, мирну коегзистенцију, који је постао светионик ненасилног отпора и мирне транзиције.

Костов је подсетио на више Манделиних изјава, од оне да неће да напусти Јужну Африку, јер је борба његов живот, преко "обожавам идеал демократије и слободног друштва у коме сви живе у хармонији са једнаким могућностима и за тај идеал сам спреман да умрем", па до "мир није само одсуство сукоба, мир је стварање окружења где сви могу да напредују без обзира на пол, нацију, веру, боју коже и све друге социјалне разлике".

Мандела је, подсећа Костов, сматрао и да је превазилажење сиромаштва чин правде, јер сиромаштво, као и ропство и апартхејд, није природно, већ руком створено и може се искоренити.

Манделин унук се присетио када је први пут видео свог деду по изласку из затвора и да је, када је видео да тај затвор изгледа боље од куће у којој је он живео, пожелео да буде у затвору, затим строге дисциплине коју је упознао када се преселио код њега и када је мало фалило да преноћи напољу зато што је изгубио школску униформу, али и одлуке свог деде да свету каже истину када му је син преминуо од сиде.

"Мој деда је био човек који је жртвовао породицу зарад добробити земље, свој живот зарад људских права и демократије. Све људе је поштовао подједнако, свеједно да ли су папа, председник или познати музичар. Веровао је да свака особа има потенцијал за велика дела и да велике ствари леже у нама самима", рекао је Ндаба Мандела.

"Вива Мандела, Вива Мандела, Вива Мандела", узвикунуо је праћен свим учесницима и посетиоцима конференције.