Како до Србије без депонија, са чистим ваздухом и рекама?
Чистија Србија је задатак свих нас, а као приоритет у раду најавио га је министар за заштиту животне средине. Годину дана од оснивања Министарства, каже да је, упркос инцидентима попут сече дрвећа у парку, или одлагања опасног отпада, ниво еколошке свести повећан. Стручњаци ипак верују да ће према природи знати да се опходе тек генерације које сада стасавају.
Лекцију коју су савладали прваци, пропустили су да науче много старији. Тако је на месту златиборских борова недавно никао паркинг, а дрво са београдског излетишта посечено је због роштиља. Ови примери допуњују статистику према којој је нелегално крчење шума најчешће кривично дело у области заштите животне средине.
"Преко 3.000 пријава је било по слову тог закона који регулише овај део заштите животне средине. То нам говори да постоји правна регулатива али да очито саме казне и санкције нису довољно високе када се просто људи ипак одлуче да на овај начин угрозе животну средину", објашњава асистент на Факултету политичких наука Марко Вујић.
Оштрије казне најављује ресорни министар, а у међувремену, мери прве резултате еколошког маратона.
"Већ смо један циљ постигли, а то је да друштво покаже већи ниво осетљивости на ова питања", каже министар заштите животне средине Горан Триван.
А, крајњи циљ је, чини се, далеко. До Србије без депонија, са чистим рекама и ваздухом, стручњаци препреке мере деценијама.
"Образовање је кључ стварања еколошке свести, будуће генарације које ће имати у свом систему вредности еколошку свет као моменат који нам је током образовања уграђен и неће представљати никакав намет од стране државе већ једно стандардно понашање сваког појединца у друштву", истиче Вујић.
Министар Триван додаје да воли да каже да се екологија меша у све.
"То значи да нема институције у Србији која може да не буде укључена у процес образовања када је животна средина у питању - од вртића до факултета, од привреде и државних фирми до приватних фирми укључујући и невладине организације, цивилни сектор, спортске клубове, кудове...сви морамо да будемо на том послу", оцењује Триван.
Око истог посла окупља и поглавље 27 у преговорима са Унијом које би ускоро могло да буде отворено. Процењује се да ће нас европски стандарди на пољу екологије коштати 15 милијарди евра у наредне три деценије. Дуг према природи плаћаћемо дуже, и са каматом.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар