"Мора се обезбедити стална подршка жртвама и сведоцима"

"Највећа помоћ коју можемо да пружимо жртвама је да правду не тражимо селективно, зато је одговор на питање ко су жртве криминалитета политички, али пре свега народни одговор", рекао је Вучић, отварајући конференцију поводом покретања пројекта "Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији".

Истакао да ће нам тај пројекат помоћи да добијемо национални систем заштите жртве у кривичном поступку у складу са нашим основним опредљењем, да обезбедимо владавину права и правну заштиту свим грађанима Србије.

Влдавина права, подвукао је, није коначно достигнуће већ стална обавеза, а правда је одговорност, обавеза деловања и није стање које се одржава само по себи.

"Правда не сме да постоји у само у судовима, већ мора да буде део читавог система", подвукао је председник Србије.

Он је рекао да је веома тешко постићи правду, починиоцу злочина изрећи праву казну и омогућити му каснију рехабилитацију, а жртви задовољење правде и повраћај на стање пре злочина.

"Жртве су често онемогућене да захтевају правду и наш је посао, наша света обавеза да то радимо уместо њих", назначио је Вучић и додао да често окружење жртава трпи последице злочина.

Указао је да има нарочито гнусних и тешких кривичних дела, због којих се цело друштво осећа повређаним и изневереним, а у људима се појави сумња у систем владавине права.

"Та сумња је веома стара. Још је Цицерон рекао - што више закона, то мање правде. Наша је дужност да се боримо да се то промени и да створимо систем који ће жртву да штити", рекао је Вучић.

"Злочином погођене породице, пријатељи, комшије" 

Истакао је да се не сме заборавити да су осим жртава, злочином погођени и други – породице, пријатељи комшије, те да је важно да сведоци имају чврто поверење у систем кривичног правосуђа.

"Свако свесно одбијање некога да сведочи и укаже на истину наноси штету жртви, друштву, али и сваком појединцу јер га свсртава у ред потенцијалних жртви", рекао је Вучић и поручио да морамо и можемо да учинимо много како би заштита сведока и других учесника кривичног поступка била сигурнија, бржа и стандардизованија.

Нема, казао је, места импровизацији и сналажењу од случаја до случаја, посебно ако је реч о рањивим групама, а нарочито о деци.

Зато нам је, поручио је, потребан национални механизам, професионалан и добро разрађен, са обученим службеницима, протоколи, стандарди и јасна подела улога између државних органа.

"А, пре свега да признамо да се грешке догађају, а а предрадусе постоје. Нажалост, постоје ситуације у којима кривично правни систем уместо да заштити - ревиктимизује жртву, поготово када је рец о делима против полних слобода", рекао је Вучић и истакао да су жене у посебно тешком положају.

Србија, подвукао је, мора да има јасну политику у тој области у складу са европском праксом.

Додао је да од медија не тражи ништа и не очекује ништа, али да ће бити срећан ако види другачије извештавање о кривичним делима и без глорификације злочинаца и њихових изјава.

Истакао је да је правда и његова одговорност као предсеника државе, и прецизирао да се ове године од 9.753 представки које је добио, 80 одсто тицало рада правосуђа, али да су то једине на које није пружао одговор јер поштује независност судства и правосуђа.

Али, указао је, то говори да наши људи у једном делу не доживљавају судове као правичне.

"Зато, због друштва правде очекујем и од министарстава унутрашњих послова и правде да у ефикасном политиком заштите жртве", рекао је Вучић.

Кубуровић: Успоставићемо одржив систем заштите жртава

Србија је опредељена да унапреди систем заштите жртава и сведока у кривичним делима, порука је скупа којим је обележен почетак пројекта "Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији", који са 1,5 милиона евра финансира ЕУ.

Успостављање тог система предвиђа Акциони план за поглавље 23, а министарка правде Нела Кубуровић каже да ће управо кроз пројекат почети израда Националне стратегије за подршку жртвама, оштећенима и сведоцима, која ће се ослонити на искуства и добру праксу земаља чланица ЕУ.

Србија је, истиче, до сада спровела бројне активности у тој области, а министарство на чијем је челу образовало је радну групу која ће уз подршку Мисије ОЕБС радити на изради стратегије, у којој ће бити представници правосудних органа, МУП-а, Министарства рада, као и цивилног сектора.

"Законима је побољшана координација државних органа у заштити жртава насиља у породици и једногодишња примена Закона о спречавању насиља у породици дала је добар резултат", нагласила је Кубуровићева.

Навела је да је од јуна прошле године размотрено више од 40.000 случајева породичног насиља, судови су изрекли више од 14.000 хитних мера, а израђено је и више од 10.000 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама.

Подсетила је на кампању "Искључи насиље", чији је циљ да се жртве оснаже да насиље пријаве, а отворене су службе за информисање жртава и сведока у свим вишим јавним тужилаштвима.

Кубуровићева је рекла и да је за жртве кривичних дела важна и бесплатна помоћ и позвала представнике адвокатуре и невладине организације да коначно постигну консензус, како би Влада Србије усвојила нацрт закона о бесплатној правној помоћи.

Истакла је да се пружање подршке жртвама остварује и смањивањем њихове поновне виктимизације, али и у поступцима за накнаду штете.

Када је реч о рањивим групама, Кубуровићева је рекла да је скоро свој деци жртвама сексуалних кривичних дела и насиља у породици пружена подршка и да је жртвама омогућена финансијска помоћ.

Нагласила је да ће реализација пројекта омогућити успостављање одрживог система служби подршке и заштите жртава, који ће приближити Србију европским стандардима.

Успостављање тог система важно је за европски пут Србије, владавину права и свакодневни живот обичних људи, рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и додао да подаци говоре да сваке године 15 одсто становника ЕУ, односно 75 милиона људи, постају жртве криминалитета.

Подсетио је да је ЕУ 2012. године уредбом установила минимум стандарда подршке жртвама злочина, те да се у јануару 2019. године очекује да председник ЕК Жан Клод Јункер објави извештај о њеној шестогодошњој примени.

Истакао је да је важно препознавање и поштовање жртве која мора бити свесна својих права, која треба да буде заштићена од застрашивања и да има брз приступ социјалним и психолошким слузбама и правди.

Охрабрио је Србију да успостави фонд подршке за жртве и њихову интеграцију, јер жртва треба да буде и финансијски компензована и мора јој се пружити системска помоћ.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да Србији предстоји значајно усаглашавање законодавства за заштиту жртве и права на компензацију.

"Досадашња пракса кривичних судова, који су жртве упућивали на парнични поступак за надокнаду штете, показала се као неодговарајућа, јер су обично жртве остајале без икакве накнаде, парнице су трајале годинама, а током поступка неретко је била угрожена и њихова безбедности", рекао је Милојевић.

Каже да техника може поштедети човека непосредног додира, који су више штетни за жртву него што су корисни за судски поступак.

"Жртве иначе тешко успевају да наплате нематеријалну штету. Иако судија може да наложи, у пракси се жртве упућује на парницу која траје годинама", каже Милојевић.

Доловац: Не постоји универзални одговор за заштиту жртве

Републички јавни тужилац Загорка Доловац истакла је да је пројекат важан за системско унапређење права жртава, уз разумевање њихових потреба, а да успостављање националног система и стратегије треба да подигне свест о правима жртава.

Како је рекла, тај посао није само обавеза у оквиру поглавља 23 и 24, већ искрено опредељење да заштита жртава у Србији буде подигнута на виши ниво.

"Не постоји универзални одговор и идеални модел за заштиту жртве", рекла је Доловац и навела да је Тужилаштво опредељено да ради на подршци жртвама и сведоцима у складу са принципима владавине права.

Шеф Мисије ОЕБС-а Андреа Орицио рекао је да је важно установити мрежу служби у чијем средишту пажње треба да буде помоћ жртвама и сведоцима.

Захваљујући овом пројекту створиће се могућност да се жртве и сведоци ослоне на механизме који ће им улити поверење.

Порука овог пројекта је да жртве нису саме и да сви грађани могу да осете подршку институција.

Пројекат "Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији" вредан је 1,5 милиона евра, финансира га ЕУ, а спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији.

Трогодишњи пројекат треба да помогне Србији у стварању Националне стратегије за подршку сведоцима и жртвама у кривичном поступку и да направи добру координацију и повеже све надлежне институције у циљу ефикасне заштите жртава и сведока у кривичном поступку.