Придевом, генитивом, по закону – како се пише држављанство?
Иако донета пре неколико месеци, одлука да се у пасошима у рубрици држављанство "српско" замени са "Републике Србије" предмет је полемике. Одбор за стандардизацију српског језика сматра да одлука не даје могућност избора и да је врло лоша са језичког и националног становишта. Заштитник грађана одговара да је у складу са Законом о држављанству.
Грађани Републике Србије имају држављанство Републике Србије. То што пише у првом члану закона и буквално од 1. октобра мора да пише у пасошу. Измена је настала на захтев Странке за Санџак.
"Стављање придева 'српско' значи да се ставља национална одредница, национално обележје, што није у складу ни са Уставом ни са Законом. Сви мањински народи, односно несрпски народи, подводе се под одредницу 'српско'", наводи Февзија Мурић из Странке за Санџак.
У конкретном случају, придев нема националну вредност, самим тим никога не треба да вређа – у недавном саопштењу упозорили су из институције чији је задатак неговање српског језика. Позивајући се на речник објашњавају зашто уз држављанство треба да иде присвојни придев, а не присвојни генитив.
"У свим речницима српског језика, придев 'српски' има два потпуно равноправна значења – једно које се осноси на Србе и који припада Србима и друго – који се односи на Србију. И ако се у пасошу говори о држављанству, јасно је да се онда говори о ономе ко живи у Србији", наводи др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.
Државним органима замерају то што претходно нису консултовали филолошке институције. Мишљење су послали председнику, премијерки, министрима спољних и унутрашњих послова и заштитнику грађана, по чијој препоруци је и измењена ставка.
"Закон не треба да тумаче лингвисти него правници, па док год у закону, у члану 1 и у осталим члановима који дефинише појам држављанства каже – да грађани Републике Србије имају држављанство Републике Србије, ми немамо могућност другачијег назива или тумачења", наводи заштитник грађана Зоран Пашалић.
Председник Одбора за стандардизацију српског језика истиче да је закон и раније био исти.
"Па то је сада бежање. Откуда до сада да пише држављанство српско, исти је тај закон био. Ваљда и у Француској пише некакав закон, али пише држављанство – француско или словеначко, хрватско", наводи Танасић.
Омбудсман поново враћа на Закон. Док је на снази, каже – одлука остаје.
"Ако постоји иницијатива да се измени, па да се једног дана каже – да грађани Србије имају српско држављанство, онда се то мора унети у законске промене и онда се, наравно, примењује таква одредба", наводи Пашалић.
Иницијативе нема, али у Одбору су категорични – системским, вишегодишњим брисањем придева српски где год би могао да асоцира на припадност Србима врши се насиље над српским језиком.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 22
Пошаљи коментар