Катранџијски хлеб са девет кора

Катран се у Јабланици на исти начин добија вековима. Пре него што тамна смола потекне из катранице, много се снаге и зноја потроши уз најобичније алатке, баш као и умећа да се пронађу најбољи пањеви црног бора.

"Што су више у земљи, пањеви су све бољи, најмање 15-20 година, можда и више, борови су столоваши, ови који су преживели један век свог живота, можда и више", испричао је Љубенко Радовић, катранџија из Јабланице.

У сећањима горштака још живи време када су као кириџије катран и луч продавали и у Дубровнику и у Шумадији, а у прошлом столећу хемијској индустрији.

"Ја сам имао волове и кола, па натоварим пет буради и низ Јабланицу сиђем с воловима, отерамо их у Котроман. Они су примали тај катран. Премеримо га па изручимо из мојих дара у њихове даре", присећа се Обрад Радовић, 87-годишњак из Јабланице.

Катранџијски хлеб је, баш као и рударски, са девет кора, па не може и неће свако да се њиме бави и поред годишње зараде од пет до шест хиљада евра.

Љубенко Радовић каже да је његов отац пекао и "најмање десетак катраница смоларио", па их од тог посла и одгајио – а било их је осморо.

"Стар и нејак не може то да ради, а омладина је отишла по Златибору, Чајетини, Ужицу у кафиће, да служи госте, пере чаше за 20-25 хиљада, лакше им то него се рвати с пањевима", рекао је Љубинко.

У Јабланицу и сада често потегну путници с разних страна јер се катран и даље користи као лек у мелемима за људе и домаће животиње, за заштиту дрвета на брвнарама и бродовима, јер вода кроз њега не може. И одавно је прерастао своју некадашњу цену – килограм катрана за пет килограма жита.