Деца између компјутера и игралишта

Свакодневна слика у породици Цветковић. После школе, Милорад, ученик шестог разреда је за компјутером. Купљен му је пре четири године и данас му је живот незамислив без игрица и друштвених мрежа.

"Ту правим клипове, едитујем игрице, некад и направим неку игрицу", каже Милорад Цветковић и додаје да два до три сата проводи за компјутером.

До скоро је тренирао кошарку, а његови родитељи инсистирају да настави са неким спортом како би мање времена проводио за компјутером.

"Контролишемо колико можемо и утичемо да што мање времена проводи на компјутеру", рекла је мајка Тања Цветковић.

Према истраживању које је прошлог месеца рађено у Србији, сваки други основац више од четири сата проведе на интернету. Стручњаци истичу да су за то одговорни одрасли, јер свесно или не, својим понашањем дају негативан пример деци.

"Оно што се мени десило у пракси јесте да сам имала деветогодишњака који је зависник од Јутјуба и који потпуно своју реалност и живот види само кроз Јутјуб. То је већ застршујуће", рекла је Ивана Станковић, психолог Дома здравља у Лесковцу. Како каже, за то смо ми одговорни.

Поред неприлагођености, социјалне отуђености и апатије, време проведено за компјутером или уз мобилни телефон деци доноси проблеме са видом и кичмом. Последњих година примећено је да је вербална комуникација младих све сиромашнија.

"У најранијем добу је ограничен фонд речи а деца често употребљавају стране речи у комуникацији са родитељима", каже педијатар Слађана Цветановић.

Технолошки напредак уз корист доноси и велике изазове, а да би се умањиле његове негативне последице, неопходан је баланс. 

"Прича о свом телу, култури, начину бриге о свом здрављу има везе и са исхраном са навикама и то је нешто што родитељи и школе морају да развијају заједно", каже Младен Шарчевић, министар просвете.

Заједнички рад је једини начин да игралишта буду пуна, права комуникација боља, и да све мање деце остане заробљено у виртуелном свету.