Ђорђевић: Србија има јединствен систем заштите малолетних миграната

Министар Зоран Ђорђевић је указао да нови Закон о азилу и привременој заштити садржи велики број одредби који имају за циљ успостављање ефикаснијег поступка азила и виши степен заштите лица која траже међународну заштиту у Србији.

"Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у складу са својим надлежностима, посвећује посебну пажњу збрињавању угрожених категорија миграната и тражилаца азила, а пре свега малолетних миграната без пратње", рекао је Ђорђевић на конферецији под називом ''10. годишњица од успостављања националног система азила у Србији и наредни кораци''.

Ђорђевић је навео да је ресорно министарство прошлог месеца увело нове инструкције о третману малолетних миграната без пратње који више неће бити смештени у прихватним центрима са одраслима.

''Непримерено је да буду у камповима са одраслима и буду изложени ризику од злоупотребе и евентуалне трговине људима. Зато смо установили правилник како бисмо их заштитили и пружили им све што им припада'', рекао је Ђорђевић.

Министар је објаснио да нова правила предвиђају да се малолетни мигранти без пратње родитеља или пунолетних лица предају Центру за социјални рад одакле се након здравственог прегледа и отварања картона, у зависности од узраста, упућују у један од три центра за малолетнике у Београду, Нишу или Суботици.

''Ту ће имати све услове и могућност за школовање. Камп ће моћи да напусте само у пратњи овлашћеног лица, а одјављивање из центра одвијаће се по одређеној процедури'', рекао је Ђорђевић.

Нагласио је да сличан систем збрињавања малолетних миграната не постоји ни у једној европској земљи.

''Ово је врло осетљиво питање, а уколико немамо јасна правила за збрињавање малолетних миграната и не спречимо њихову злоупотребу, Србија може да изађе на лош глас. Овим пројектом, којим је била одушевљена и делегација УНХЦР, показали смо којим путем треба да иду и друге земље'', навео је Ђорђевић.

Поповић Ивковић: До краја 2020. потпуно усклађени прописи са ЕУ

Државна секретарка је изјавила да Србија интензивно ради на систему јачања азила и да је у складу са тим марта ове године усвојен сет закона чиме је започето усклађивање домаћих прописа са законодавством Европске уније у овој области.

"Главни спољно-политички циљ Републике Србије је чланство у ЕУ. Србија је потпуно посвећена даљем усклађивању свог законодавног система са правним тековинама ЕУ и кроз правовремено спровођење активности предвиђених акционим планом за Поглавље 24 интензивно ради на систему јачања азила", истакла је Поповић Ивковић.

Поповић Ивковић је прецизирала да су у марту ове године усвојени нови Закон о странцима, Закон о граничној контроли и Закон о азилу и привременој заштити и додала да очекује да ће Србија до краја 2020. године имати потпуно усклађене прописе са законодавством ЕУ.

Према њеним речима, Србија је обезбедила смештајне капацитете за 6.000 избеглица, а у центрима широм земље успостављено је 13 прихватних центара уз сталне Центре за азил у којима је мигрантима 24 часа дневно на располагању сва неопходна помоћ у виду хране, воде, одеће, обуће, лекова, као и медицинска и психо-социјална заштита.

"Стандарди у центрима су усаглашени са стандардима УНХЦР-а. Смештај у центрима доступан је свима, без дискриминације по било ком основу. Остварена је ефикасна сарадња цивилног сектора кроз активности на терену чиме успешно одговарамо на све потребе миграната", истакла је Поповић Ивковић.

Нагласила је да ће Србија наставити да поштује људска права миграната и избеглица.

Поповић Ивковић је захвалила Високом комесаријату УН за избеглице на дугогодишњој успешној сарадњи и изразила уверење да ће УНХЦР и у наредном периоду подржати напоре Србије у решавању питања мигрантске кризе и као и до сада, пружити потребну донаторску и партнерску подршку.

Велимировић: Примењена су искуства Шведске, Холандије и Словеније

Заменица Комесара за избеглице и миграције Светлана Велимировић оценила је да је нови Закон о азилу плод усаглашавања српског са европским законодавством, али и плод десетогодишњег искуства од успостављања система азила у Србији.

''Овај закон је ближе регулисао и прецизирао прихватање и збрињавање избеглица, материјално обезбеђивање тражилаца азила и регулисао одредбе које се односе на добровољан повратак лица којима није одобрен азил, као и на интеграцију оних којима је одобрен азил'', рекла је Велимировићева.

Како је рекла, 2015. године је започет пројекат који је уз подршку ЕУ спровођен са колегама из Шведске, Холандије и Словеније.

Примењена су њихова искуства, а они су помогли да Србија развије капацитете како би што боље применила Закон који је усвојен у марту, додала је Велимировићева.

Шодер: Наставићемо да подржавамо Канцеларију за азил

Шеф Представништва УНХЦР у Србији Ханс Фридрих Шодер истакао је на конференцији да та организација тесно сарађује са Канцеларијом за азил, Комесаријатом за избеглице и миграције и Министарством за рад и социјална питања како би подржала процес имплементације новог Закона о азилу који почиње да се примењује у јуну.

''Наставићемо да подржавамо Канцеларију за азил да би поступак доделе азила био што ефикаснији, бржи и правичнији, као и пружање међународне правне заштите онима којима је потребна'', рекао је Шодер.

Према његовим речима, УНХЦР ће се бавити и интеграцијом избеглица у Србији.

Посебну пажњу, додаје Шодер, УНХЦР ће усмерити на децу без пратње и примену правилника који је успостављен у сарадњи са Министарством за рад.

Пресе: Обавеза ЕУ да одобри азил сваком ко бежи од прогона

Представник делегације ЕУ у Србији Пол Анри Пресе похвалио је напоре Србије у испуњавању преузетих обавеза у области азила као једној од кључних тачака поглавља 24 у преговарачком процесу са ЕУ.

Нагласио је да је азил основно људско право, али вредност Европске уније чија је обавеза, каже, да одобри азил сваком ко бежи од прогона и насиља у својој земљи.

Пресе је назначио да су се земље чланице ЕУ обавезале да усвоје заједнички систем азила који подразумева да ће поступак доделе азила бити исти у свим земљама и да ће тражиоци азила у свакој земљи ЕУ имати једнак и правичан третман.

''ЕУ тренутно ради на унапређењу заједничким правилима, на томе да се побољшају услови прихвата и да поступци азила буду бржи и правичнији, али и на томе да не буде злоупотреба како бисмо заштитили и грађане ЕУ од могућег криминала или тероризма'', навео је Пресе.

Према подацима УНХЦР-а од 2008. до 2017. године захтев за азил у Србији поднело је 2.836 лица, 60 лица добило је међународну заштиту, а 44 статус избеглице.

Највећи број тражилаца азила био је из Либије, Сирије и Украјине.