Хес и Ивањи положили цвеће на Споменик на Старом сајмишту

Рајнер Хес је дошао у Србију поводом премијере дугометражног документарног филма "Енкел" Александра Рељића, који говори о Хесовом пријатељству са Евом Моралес Кор, преживелом логорашицом из Аушвица.

Хес, који је иначе на челу организације која окупља нацистичке потомке који су се суочили са злочинима предака, данас се срео са Ивањијем, који је изгубио целу породицу у нацистичким логорима.

Ивањи је провео недељу дана у Аушвицу, а био је и заточеник концентрационог логора Бухенвалд.

Рајнер Хес је после полагања цвећа на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту рекао новинарима да је његова намера да настави да путује по свету и среће преживеле логораше из Аушвица.

"Желим да што више сазнам шта се стварно тамо догађало, како су ти људи патили... Ето данас сам срео Ивањија који ми је отворено говорио о својим искуствима у концентрационим логорима. Верујем да моја генерација ствара проблем ако се недовољно интересује за злочине у концентрационим логорима. Зато ми је важно да сазнам како је то било бити жртва нацистичког режима у Србији", истакао је Хес.

Он је напоменуо да није ни био рођен када је Трећи Рајх растављен на ситне комадиће и да ниједног тренутка није имао разлога да осећа кривицу због свега што је учинио његов деда, као заповедник логора у којем је 2,5 милиона људи изгубило животе.

"Они су сведоци, они су тврђава за нашу, за моју генерацију, они нам помажу да се суочимо с тим. Они нам дају баланс, снагу и моћ да се суочимо с тим. Ми можемо да посежемо за прошлошћу али они су сведоци, све су видели, живели су у том времену, они су депортовани у ове логоре и истрепли су пуно тога", рекао је Хес.  

Деде и породице се одрекао већ са 15 година када је и сазнао истину. 

"С друге стране, могу то да схватим, реч је о идеолошкој индоктринацији, нису имали шансе да то виде другачије. Трећа генерација може да прича о ономе шта се догађало. Сви рођаци, сви потомци с којима сам разговарао припадају трећој генерацији. Друга генерација то не може", напомиње Хес. 

Како каже, сваки од преживелих има своју јединствену причу и свој јединствени начин да се са тим искуством носи.

"Тако и ја. Верујем да све ово што радим и говорим у јавности има смисла, јер је важно да не поричем злочине које је учинио мој деда. Нисам пристао да ме породица научи како деда ништа страшно није учинио. Суочавање са злочинима својих предака је морала учини трећа генерација потомака, јер је на све што се догађало у Другом светском рату била у позицији да промишља са временске дистанце", казао је Хес.

Према његовим речима, важно је да сви који су преживели нацистичке злочине што више говоре о томе.

"Важно је да се та сведочанства о страдањима у логорима подели са што више људи док су сведоци још живи. Порицање злочина биће све гласније када преживелих логораша не буде више да сведоче шта се све догађало у логорима смрти", казао је Хес. 

Иван Ивањи је напоменуо да се у Аушвицу задржао само недељу дана, а да је логорашки живот осетио у Бухенвалду.

"Често су ме у Немачкој питали шта ја мислим о меморијалним центрима који су настали где су некада били концентрациони логори. Увек сам им одговарао да се то мене не тиче, јер знам шта је тамо било и да је то проблем унука свих тих злочинаца у Немачкој. Е па данас сам срео таквог унука командата Аушвица. То је већ нешто. Слабо се сећам свог боравка у логорима... Моје успомене се своде на то како сам размишљао на који начина да преживим још један сат или још један дан. Све друго су холивудски филмови", казао је Ивањи.

Он напомиње да није имао контакт са СС официрима у логору.

"Био сам исувише ништа да би видео чизме неког официра. Новинари данас имају важну улогу да скрећу пажњу на истину. Немачки документи кажу да је Дража Михаиловић током рата сарађивао са њима... Нема битке после јесени 1941. године у којој су четници учествовали у окршајима са Италијанима или Немцима. О томе мора овде да се пише", казао је Ивањи.

Од маја 1940. до новембра 1943. Рудолф Хес био је командант концентрационог логора Аушвиц. Нему се приписује брза изградња логора и примена циклона Б у гасним коморама.

За време његове команде убијено је два и по милиона људи. У Пољској је 1947. осуђен на смрт вешањем.