Како против крпеља
Блага зима, смена кише и лепог времена и овог пролећа довели су до повећане бројности крпеља. Све чешћи боравак у природи, шетња на ливадама међу ниским растињем и у шумама, само су неки од узорка већег број пацијената с убодима крпеља. Проверавали смо да ли у домовима здравља има довољно опреме за све који се јаве због убода.
Једна пинцета довољна је да се извади крпељ, који може пренети многе болести. Међутим, баш та пинцета недостајала је једном београдском Дому здравља у Криволачкој да се детету од годину дана изваде два крпеља.
Зато су родитеље одатле упутили да помоћ потраже на Клиници за дерматовентенерологију.
"Изненадио сам се односом на Клиници за дерматовенерологију где је било њих петоро и буквално једно је радило свој посао док је остало четворо убеђивало мене да водим дете кући, да га успавам па да га донесем, да сам малтене непријатељ свог детета јер је крпељ био негде испод ока па ће они пинцетом да га повреде, да би то једна жена која је била прилично благородна и усрдна све решила из два пута", рекао је родитељ Ранко Пивљанин, новинар Блица.
Иако пример ових родитеља није усамљен, њихов је објављен у медијима. Текст колеге Пивљанина изазвао је реакцију Министарства здравља.
"Министарство здравља Републике Србије обавештава грађане да је уједе крпеља могуће санирати у најближој установи примарне здравствене заштите, односно, дому здравља. У случају одређених компликација надлежне су одговарајуће установе терцијарног нивоа – Клиника за инфективне и тропске болести и Клиника за дерматовенерологију", навело је Министарство.
У дому здравља у Пироту, како кажу, свакодневно имају пацијенте са убодом крпеља, које спремно дочекују.
"Све наше амбуланте и амбуланте на терену, и хитна, сви располажу опремом за вађење крпеља. Ниједан пацијент који се јави у здравствену установу до сада није враћен из амбуланте", каже др Марина Манић из пиротског Дома здравља.
У пракси се међутим, пречесто срећу домови здравља на чијим вратима стоји: "Нисмо надлежни за крпеље". Док препорука Министарства здравља заживи, стрчњаци саветују индивидуалну заштиту.
"Да, ако бораве у природи, бораве на кратко подшишаној трави по могућству ошишаној јер крпељи избегавају сунце; Да носе дуге рукаве и ногавице ако желе да иду у неку шуму, зеленило, да користе средства која одбијају крпеље и да по повратку из природе прегледају добро тело", саветује Ивана Ђурић Масловар из Завода за биоциде.
Надлежни апелују да грађани који имају двориште са зеленилом редовно одржавају траву и да власници кућних љубимаца на адекватан начин штите своје љубимце, који могу бити један од начина кретања крпеља.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар