Економско оснаживање важно за већу родну равноправност на тржишту рада

Државна секретарка за родну равноправност у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Стана Боживић, поручила је да је родна равноправност на тржишту рада један од стратешких циљева, те да је поносна на оно што је од 2012. године урађено у смањењу стопе незапослености, која је износила 27 одсто.

Истакла је да је тржиште рада приоритет над свим приоритетима, те да је ове године Влада за активне мере запошљавања издвојила три милијарде шестсто педесет милиона динара.

То се, додала је, посебно односи на жене из руралних подручја које су најугроженије.

"Питање родне равноправности није питање само Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, већ је питање целокупног друштва уопште и сви сектори су подједнако важни", истакла је Стана Божовић.

Шефица Агенције Уједињених нација за родну равноправност (UN Women), Mилана Рикановић, указала је на то да је положај жена на тржишту рада у Србији далеко неповољнији у поређењу са другим земљама Европе.

"Ми смо земља која гарантује једнака права својим грађанима, али ми морамо да им омогућимо начине како да их остваре, само уколико заједно радимо много више. Веома је важно да се сви са својих позиција заједно са женским невладиним организацијама, академском заједницом и представницима медија удружимо и размислимо на који начин можемо да унапредимо економски положај жена у Србији, јер то није питање само жена већ и питање родне равноправности", навела је Милана Рикановић.

Истакла је да Агенција жели да подржи пилот-пројекте који се односе на економско оснаживање жена, са посебним нагласком на жене на селу, те да борба против насиља не може да се спроводи без економског оснаживања.

Подсетила је да UN Women већ десет година на оснаживању жена у Србији и постизању великих улагања владиних и невладиних организација у циљу унапређења родне равноправности.

Јанковић: Деконструисати родне улоге

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић навела је да се највећи број притужби грађана односи на дискриминацију на тржишту рада, те да су на том пољу грађани најспремнији да поднесу притужбу – јер се проблем тиче егзистенције.

Дискриминацију на основу пола највише пријављују жене, додала је Јанковићева и навела да је неопходно радити на деконструисању родних улога, како не би било ситуација у којима ће се на жене које траже посао гледати као на неког ко ће узимати боловање због бриге о деци.

Додала је да је један од разлога за повећан број притужби и интензивна сарадња са синдикалним организацијама, као и са Инспекторатом за рад, чији су инспектори прошли обуке како да препознају дискриминацију.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић поручио је да се активно ради на афирмативним мерама запошљавања, те да се, осим буџетских средстава Владе Србије, у те сврхе користе и средства из претприступних фондова ЕУ.

Велико је интересовање и локалних самоуправа да издвоје финансијска средства за програме запошљавања, рекао је Мартиновић.

Додао је да је, према подацима из 2017. године, у програме запошљавања укључено око 154.000 незапослених, а да чак 54,5 одсто чине жене. Такође, од укупно запослених са евиденције НСЗ 51 одсто чине жене, а области у којима су се запослиле су најчешће трговина, туризам, економија, право, текстил, здравство...

Округли сто под називом "Родна неравноправност на тржишту рада у Србији" окупио је државне и градске представнике, представнике цивилног али и привредног сектора, где су као позитиван пример ангажовања на родној равноправности на тржишту рада представљене компаније "Икеа" и "Теленор".