Век од смрти Гаврила Принципа

Гаврило Принцип је рођен у Обљају, 25. јула 1894. године, а преминуо је у  затвору у Терезину 28. априла 1918. године.

У унутрашњости ћелије смештене у чешкој тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, а који сведоче о његовој смрти.

На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника.

Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић је положио венац и одао почаст у Терезину код спомен-плоче Гаврила Принципа.

Церемонији су присуствовали студенти Војне и Полицијске Академије из Београда, представници Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, амбасаде Републике Србије у Прагу и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Венци су положени и у Београду – почаст Принципу одао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, изасланик председника Србије Александра Вучића.

Ђорђевић је рекао да је на данашњи дан умро Гаврило Принцип, српски патриота и југословенски идеалиста, као и да га се сећамо као првог трагичног јунака чији је живот уграђен у принципе на којима почива данашња демократска, цивилна и цивилизована Европа.

Навео је да се грађани Србије са поносом сећају имена Гаврила Принципа, а држава са посебним пијететом обележава дан сећања на његов лик и дело.

"Цинично оптужити Принципа за избијање рата"

Министар је указао да нико ко се заиста разуме у војну вештину и дипломатију не може са озбиљношћу да тврди да један атентат може бити стварни узрок било ког рата.

"Крајње је лицемерно и цинично било оптужити Гаврила Принципа за избијање Првог светског рата, и тврдити да би две групе европских народа подељене у два војна блока на миран начин превазишле све супротности настале из два опречна погледа на свет, да их 'само, ето, у томе наводно није спречио непромишљени гест једног Гаврила Принципа, чија је једина неостварена жеља била да Европу, па и читав свет, стропошта у провалију војног сукоба дотад невиђених размера'", рекао је Ђорђевић.

Историјска стварност ипак је знатно другачија од те хипотезе, наводи министар и додаје да је и против Краљевине Србије, која је и сама заступала систем вредности Антанте, након хабзбуршке анексије БиХ 1908. године, у аустроугарским војним круговима био веома прецизно испланиран превентивни рат, којим би се, како се мислило у Бечу, трајно онемогућило уједињење српског народа са обе стране Дрине.

"Главни заговорник агресије на Србију био је нико други до аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд. У главни град анексиране покрајине БиХ, Сарајево, 28. јуна 1914, на датум када читав српски народ обележава најважнију битку у својој историји, Бој на Косову из 1389. године, Франц Фердинанд долази да би, надомак границе са Краљевином Србијом, као главнокомандујући аустроугарске армије, присуствовао војним маневрима усмереним против Србије", каже Ђорђевић.

Францу Фердинанду пресудили су, додаје, припадници Младе Босне, југословенски ентузијасти који су се борили за слободу, самоопредељење и заједничку државу Јужних Словена.

Венце на споменик Гаврилу Принципу положили су представници Града Београда и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.