Почео дводневни скуп посвећен Павлу Поповићу

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић истакао је да Павле Поповић припада генерацији образованих Срба на прекретној међи векова на којима је имао задатак да утемељује или учвршћује темеље и својих научних дисциплина и потребних установа.

"Професор универзитета и његов ректор, члан Српске краљевске академије, оснивач Друштва за српски језик и књижевност, уредник Српског књижевног гласника, председник Српске књижевне задруге, кажу савременици, лети је знао да по више десетина пута преплива Саву и да се попење на Авалу. Био је човек од живота, али човек од рада и деловања", рекао је Вукосављевић.

Подсетио је да је Поповић писао о романописцу Миловану Видаковићу, о Његошевом "Горском вијенцу", о средњовековној или старој књижевности, дубровачкој или средњој, као и о народној књижевности.

Поповићев "Преглед", уз Скерлићеву "Историју нове српске књижевности", чине незаобилазна дела наше историје књижевности, подвукао је Вукосављевић.

"Сада засигурно знамо да смо деценијама потцењивали допринос оне Србије с краја 19. и с почетка 20. века, која се свестрано, али корак по корак, модернизовала, на основама европских искустава, али и чврстог домаћег наслеђа, а међу маркантним појавама тога златног доба био је и Павле Поповић", истакао је Вукосављевић.

Приметивши да је Поповић умро прерано да би видео да се после Другог светског рата његов "Преглед српске књижевности" не прештампава зато што садржи и одељак о дубровачкој књижевности, Вукосављевић је рекао да је научни скуп прилика да се процени и преиспита Поповићев укупни допринос и да се "из наше укупне слике о његовом делу уклоне идеолошки наноси и налози прошлих времена и с безбедне раздаљине сагледа оно што је живо наслеђе његовог рада".

Председник САНУ академик Владимир Костић нагласио је да је обавеза садашњих чланова Академије да се својих великана барем присете.

"Верујем заиста да су овакви праменови сећања у магли захуктале свакодневнице, попут данашњег састанка, важни да у потпуности не заборавимо да иза неких 'датости' наше културе и науке светле креације и велики напор појединаца чија имена смо с времена на време дужни да поменемо – ако ни због чега другог због сопственог осећаја самопоштовања. Данас је то име 'нашег правог члана'", професора Павла Поповића", рекао је Костић. 

Секретар Одељења језика и књижевности САНУ академик Предраг Пипер рекао да научни скуп има два повезана тежишта – један је на Поповићевом научном делу, а други на периодизацији српске књижевности, чему је Поповић дао трајан допринос, оценивши да би скуп могао бити подстицајан за тражење одговора на питање о периодизацији историје књижевности уопште и периодизацији целокупне српске књижевности.

О Поповићевом делу на отварању скупа говорила је и дописни члан САНУ и председник Организационог одбора Злата Бојовић.