Манастир Рујан, постојбина прве српске штампане књиге из 16. века

Манастира Рујно нема вековима, али обновљени, над језером, чува дух књиге која је у њему настала. Ту је монах Теодосије, у четири примерка одштампао Четворојеванђеље са по 301 страном.

Штампарија је убрзо разорена, попут других српских штампраија, које су у првој половини 16. века, под Турцима, радећи по две-три године, успеле да одшампају 11 књига.

"Постојала је једна јака национална и црквено-народна свест, и српско штампарство је један историјски културолошки феномен, који осликава виталност српске културе", наводи Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве.

Рано српско штампарство је било отпор духовном поробљавању, чувало идентитет који почива на вери и традицији, а баштини на језику, култури и образовању.

"Није ни мало случајно што су прве бомбе које су пале на Београд, пале на Народну библиотеку. Тиме је дошло до спаљивања огромног броја и рукописних и штампаних текстова, то је остављало и могућност да се касније прекраја и фалсификује историја", указује професор Филозофског факултета са Пала Војо Ковачевић.

Међу 1.300 средњовековних списа изгорелих 1941. у Народној библиотеци у Београду, био је и примерак Рујанског четворојеванђеља.

Једина два сачувана комплетна примерка ове књиге налазе се у библиотекама у Прагу и Санкт Петербургу, а колико су важна и цењена, сведочи и податак да се у Чешкој, да би се видело Јеванђеље, посета мора најавити и пола године раније.

Деведесет два нагорела листа Рујанског четворојеванђеља, данас чува Српска академија наука и уметности, а два су у Музеју примењених уметности у Београду. И то је све што је у Србији остало од прве књиге штампане на њеном тлу.