Србија лидер у региону у уништавању илегалног оружја

Небојша Стефановић је, уочи састанка Координационе групе за борбу против илегалне трговине оружјем на Западном Балкану, истакао да се Србија прикључила немачко-француској иницијативи за борбу против илегалне трговине оружјем на Западном Балкану и даље ће остати посвећена уништавању и заплени илегалног наружања.

"Ми немамо оперативну контролу над нашом јужном покрајином као што знате, ми не можемо у потпуности да имамо сагледавање и ту можда боље информације могу дати – Еулекс, Унмик и друге међунардоне институције које би могле да се сагледавају како је тамо и на крају крајева под чијим је надлежношћу сада КиМ, али свакако да постоји забринутост. У нашој земљи само у једној години уништено је готово 20.000 комада оружја, а много мање у другим земљама региона за које знамо да поседују неку озбиљнију количину илегалног наоружања", навео је Стефановић.

Кроз осам поступака легализације држава је дала довољно простора грађанима који су желели да предају илегално наоружање, а да не сносе одговорност. Сада су казне пооштрене – од 1. јуна прошле године и до 12 година затвора.

"Србија се код уништавања илегалног или предатог наоружја позиционирала као лидер у региону, а улажу се напори на континуираном прикупљању оружја и његовом уништавању. Министарство унутрашњих послова је прошле године уништило 18.009 комада оружја", објаснио је Стефановић.

Министар спољних послова Ивица Дачић је навео да су у Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме уграђени критеријуми ЕУ и других међународних аката.

"И остали закони из ове области, попут Закона о оружју и мунуцији, који је усвојен 2015. године, такође су у потпуности хармонизовани са регулативом ЕУ", нагласио је Дачић.

Успешност примене тих закона, каже Дачић, најбоље илуструје податак да је да је Србија према независном истразивачком пројекту "Барометру транспарентности", који обухвата 49 земаља чији годишњи извоз малог и лаког наоружања прелази 10 милиона долара, трећа у свету по транспрентности, док се на првом и другом месту налазе Немачка и Швајцарска.

"И ранијих година је Србија била при врху ове листе, што додатно потврђује допринос који Србија даје овом питању кроз успешну имплементацију своје законске регулативе", нагласио је Дачић.

"Србија је била на страни најважнијих међународних инструмената у области борбе против илегалне трговине малим и лаким наоружањем, попут УН Протокола против илегале прозводње и промета ватреног оружја, његових делова и муниције, као и акционог програма УН за спречавање, сузбијање и искорњивање илегалне трговине стрељачког и малог наоружања", истакао је Дачић.

Указао је да је Србија поред 56 чланица УН била једна од коспонзора Резолуције Савета безбедности УН 2200 о малом и лаком наоружању, која је усвојена 2015. године. 

"Србија остварила напредак у контроли наоружања" 

Амбасадор Француске Фредерик Мондолони оценио је да је Србија у сарадњи са партнерима остварила значајан напредак у контроли наоружања.

"Потребна је координација међу донаторима и јачање подршке националним акцијама у тој области из тог разлога је започета француско-немачка иницијатива", указао је Мондолони.

Амбасадор Немачке Аксел Дитман подсетио је да је Берлински процес дао многе важне иницијативе и да ће и на следећем самиту засигурно бити дати нови импулси.

"После Самита у Трсту, прошле године су се Француска и Немачка одлучиле да покушају да координирају борбу против илегалне трговине оружја на Западном Балкану. Радује ме што је то наишло на на подршку наших партнера, а присуство два министра показује који значај Србија придаје овој теми", рекао је Дитман.

Дитман је нагласио да заједничким снагама треба да се залажемо за сузбијање ширења илегалног наоружања. 

Србија се углавном користи као транзитно подручје за кријумчарење оружја са подручја Косова и Метохије, бивших југословенских република, Турске и Бугарске ка западној Европи.