Нераскидиве везе браће и сестара упркос животу у различитим породицама
Овај дан у целом свету посвећен је, за многе, најтрајнијим и најважнијим односима у животу, односима између браће и сестара. У многим социјалним центрима у Србији и и Дечјем културном центру у Београду обележен је сусретом браће и сестара који не живе заједно, већ у различитим хранитељским породицама. У Власотинцу је у хранитељским породицама смештено 25 деце.
Врата Центра за социјални рад у Власотинцу су широм отворена за хранитеље и децу о којима брину и у Црној Трави и у Власотинцу. У само три хранитељске породице браћа и сестре живе заједно.
У загрљај стају године раздвојености и жеља да што више буду заједно. Рођени у Црној Трави, брат и сестра Јелена и Немања живе у различитим хранитељским породицама у Власотинцу.
Јелена Павловић каже да њен брат Немања и она живе у истом делу града и да чести виђају.
"Одлазим код ње кад ме позове, кад имам времена", додаје Јеленин брат, Немања.
Хранитељице Светлана Бранковић и Жаклина Анђелковић указују да је значајно да се они друже и да им то пружају кад год су у могућности.
Светлана Бранковић о Јелени брине од њене друге године. Важно је. сматра да са најрођенијима има чврсту везу.
"Обавеза јесте велика, треба постићи свуда, то су друге породице, други људи, са свима наћи причу, остати у контакту", додаје хранитељица из Власотинца.
Жаклина истиче да је Власотинце мала средина у којој се сви знају и да деца живе улицу поред улице. "Виђају се свакодневно у школи, на тренинзима, приредбама", наводи Жаклина.
О деци у Власотинцу брине двадесетак хранитељских породица, а толико је и обучених да у сваком тренутку прими оне којима је овакав смештај неопходан.
У СОС дечијем селу у Краљеву 68 малишана и 12 тинејџера живе у 14 великих породичних кућа и Заједници младих. Браћа Александар и Стефан и њихова сестра Александра одрастају заједно.
Биљана Момчиловић, СОС родитељ напомиње да је за њих првенствено важно то што остају заједно. "Јачају своје снаге за даљи живот. Корачају јачи, снажнији и да буду подршка у животу", напомиње Момчиловићева.
Сусрет око стотину браће и сестара који не живе заједно и у Дечјем културном центру у Београду.
"Он је једанаесто дете у оца и мајке. Од једног оца и мајке, шта је са осталима? Још петоро су на хранитељству", наводи хранитељица из Јадарске Лешнице, Славица Томић.
Мирјана Новаков, в. д. директора Центра за породични смештај и усвојење Београд каже да је та институција искористила прилику да Дан браће и сестара буде један од дана када деца могу да проведу неколико сати заједно.
Однос између браће и сестара је трајан, снажан и важан у животу сваког детета. Не престаје ни када оснују сопствене породице.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар