Више од 6.000 пријава због еколошког криминала

По евиденцији Агенције за заштиту животне средине 5.800 компанија није поднело извештај у законском року.

"Желимо да им пошаљемо поруку да у наредном периоду то учине како бисмо избегли законску процедуру подношења пректршајних пријава", рекао је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине. 

Како каже, Агенција је имплементирала савремено софтверско решење које омогућава да се прати шта се дешава са производима који постају отпад, а шта се дешава са отпадом који улази у нашу земљу и који излази. 

Националном регистру извора загађивања прошле године достављено је 23.000 извештаја, 8.000 више него пре три године. Од еколошке таксе наплаћено је 10 милијарди динара. Петина тог износа отишла је на накнаде за рециклажу.

"Фирме које очекују неки подстицај од државе једноставно морају да извештавају на годишњем нивоу о сакупљеним и третираним количинама. На основу тих извештаја плаћам екотаксу и очекујемо да од те екотаксе у перспективи и ми добијемо неки подстицај", каже Душан Шушњар из предузећа за збрињавање отпада "Десанио".

Агенција је покренула око 6.000 прекршајних пријава, а у сарадњи са МУП-ом око 200 кривичних пријава против предузећа и овлашћених лица у предузећима која не испуњавају законске обавезе достављања података.

Милан Мариновић, председник Прекршајног суда у Београду и Удружења судија прекршајних судова каже да је за то против правног лица прописана новчана казна од 500.000 до милион динара, за одговорно лице у том правном лицу од 25 хиљада до 50 хиљада динара, за предузетнике од 250 до 500 хиљада динара.

Међутим, то није једина санкција, и како каже, законом је предвиђено да може бити изречена и заштитна мера правном лицу забрана да врши одређене делатности.

После откривања више локација са опасним отпадом Министарство заштите животне средине покренуло је иницијативу за пооштравање казни за еколошки криминал.