Српске бање у "статусу кво", Срби одлазе код комшија

Нерешени власнички односи, било да је власник спорних бања Фонд ПИО, држава или нека друга институција, а с друге стране интереси синдиката и руководства бања два су основна разлога зашто се српске бање споро приватизују, каже за Танјуг министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.

Како би се решио дугогодишњи проблем приватизације и развоја бањског туризма у Србији, формирана је, објашњава Љајић, радна група у влади која ће урадити процену вредности бања, а затим и могуцност проналажења стратешког партнера за њих.

"Морамо ове године да имамо резулат, јер то је ресурс који је апсолутно неискоришћен. Сваког викенда четири до пет хиљада наших људи иде у Мађарске, Словеначке бање, иако значајан део наших бања пружа боље услове и има боље референце", оцењује Љајић.

Годинама држава води битку око "реконструкције бања", десетине су запуштене и у њих се није озбиљно улагало деценијама због дугих спорова око питања имовине, док земље у окружењу, истиче Љајић, кроз приватизацију или јавно приватно партнерство улажу значајна средства у бањски туризам.

Подсећа да су вођени судски спорови у којима је Фонд ПИО полагао право на већину бања, да је добио 10, а још 16 случајева се налази у судовима.

"То је до сада био главни разлог зашто ствар са бањама тапка практично у месту. Други разлог је задржавање статуса кво од стране синдиката. Људи у Србији се плаше сваке промене, јер онај ко тамо ради, плаши се да ће остати без посла ако дође нови власник, а руководству бања одговара овакво стање, јер управљају државним бањама па ако се промени власник, вероватно ће доћи и нови менанџмент", каже Љајић.

Због свега тога, објашњава министар, нико није хтео да улази у евентуални проблем промене власничке структуре тих бања.

"Бањама су потребне нове инвестиције и мора се ићи у сусрет савременим захтевима туриста, посебно иностраним. Зато смо покренули акцију не само приватизације и продаје, него хоћемо да створимо могућност јавно-приватног партнерства са приватним инвеститорима како би заједно улагали", објашњава Љајић.

Позив за приватизацију бање у Куршумлији

Подсећа да у Србији постоје бање које никада нису прорадиле, а чији су потенцијали значајни, попут Куршумлијске и Јошаничке бање.

Најављује да ће овог месеца бити објављен јавни позив за приватизацију бање у Куршумлији која је затворена још од 2006. године.

Када је реч о овој бањи, прецизира да је у питању недовршени објекат који се налази на 12 хектара бањског земљишта, а за коју је урађена нова процена вредности.

Међутим, на 12 хектара земљишта ове бање, право полажу како општина Куршумлија, Република Србија тако и приватни власници.