Патријарх Иринеј: Државни врх се храбро бори са проблемима на КиМ

"Драго ми је што се врх наше државе озбиљно и храбро бори са проблемима КиМ. А чини ми се да се мало и ситуација у свету мења. Не неког великог корака, али је то ипак присутно. Добијамо утисак да се они мењају у корист нашег народа. Какве ће плодове то донети, остаје да се види", рекао је патријарх Иринеј.

Не сумња, истиче, у велики напор који чини државни врх да одоли том, како каже, великом искушењу и да поједине земље промене своје мишљење и ставове о Косову и Метохији.

"Верујем да ће њихов напор донети плода, као што верујем да ће многе државе које су се показале као тешки непријатељи видети ситуацију и да ће заузети другачији став", рекао је патријарх у васкршњем интрвјуу за Телевизију Храм.

Нажалост, истиче патријарх, КиМ је наша велика рана.

"Оно што се данас дешава на КиМ, данашње страдање Срба, православља на КиМ можда је највеће у односу на страдања која су била у прошлости. Мислим, не грешим, да је садашње страдање православља на КиМ највеће страдање у историји", навео је патријарх Иринеј.

Као једну од великих трагедија наводи то што је народ прогнан са КиМ и чини му се, каже, да је садашњи егзодус можда највећи у историји КиМ.

"Нажалост, неке државе које смо сматрали пријатељима показало се да нам то нису биле или то бар данас нису. И то је велико разочарање и извесно отрежњење због неких ствари, да не кажем заблуда", навео је патријарх.

Први међу архијерејима истиче да не може да замисли Србију без КиМ.

"Србију без Дечана, Пећке патријаршије, Грачанице, Богородице Љевишке и других светиња наших, ни Косово које је заливено крвљу оних који су га бранили од непријатеља и који су оставили своје кости на тој светој земљи, да једнога дана не буде Србија", рекао патријарх.

Црква се, каже, нада да то нећемо доживети.

"Став Цркве по питању КиМ јасан као дан, као сунце..."

Став Цркве по питању Косова и Метохије је јасан, јасан као дан, као сунце, јер СПЦ је своју историју почела на том простору, на којем је Пећка патријаршија била и остаје резиденција српских патријараха и Српске цркве, поручио је српски патријарх.

Пита колико се Српска црква нада помоћи једне исправне политике света у коме живимо и одговара да се Српска црква нада само у своје свете на Косову и Метохији.

На КиМ су света тела Стефана Дечанског, тамо су, каже, тела многих српских архиепископа и патријараха, али и многих светих мученика, који су се жртвовали за КиМ.

"Верујемо колико у овај свет, толико у помоћ Божју и небеске Србије да Косово не оде у руке, нажалост, нехришћана. Прича њихова да им је стало до наше светиње је само прича. Историја зна какви су односи били и шта су многи нехришћани чинили на КиМ", навео је патријарх.

Подсетио је да су многе цркве порушене, многи протерани, а да не говоримо, каже, шта се десило у нашем времену.

"Колико кућа је спаљено и уништено, колико имања уништено, колико цркава спаљено и срушено. А то све сведочи да је Косово отишло у нечије руке друге, да ту нема места и опстанка српском народу. То није прича, томе сведочи историја, а поготово историја после догађаја и оног чему смо сведоци у нашем времену", рекао је поглавар СПЦ.

Зато ће, поручио је, Црква увек стати у одбрану Косова и Метохије, наших светиња и многобројног народа који је тамо остао.

"Њих морамо помоћи да опстану тамо и мотивисати оне који су напустили КиМ, а нису га напустили од 'златих колача', да се врате својој постојбини, својим коренима, светињама и гробљима. То ће бити напоран труд и подвиг, али верујемо да неће остати без плода", навео је први међу архијерејима СПЦ.

О предлогу промене Устава СПЦ на мајском заседању Сабору

Патријарх је најавио да ће на пролећном заседању Сабора бити изнети мишљења и ставови о предлозима за промену Устава СПЦ, али не верује да ће тај највиши црквени акт тада бити и усвојен, већ ће то, каже, вероватно бити наредне године.

У васкршњем интервјуу за ТВ Храм, патријарх је навео да Устав није догма, већ да регулише живот, а да живот пише Устав.

"Наравно, заснован је на принципима – канонским, правним, моралним и Црква је позвана да то регулише кроз Устав и свој закон", навео је поглавар СПЦ.

Каже да лично сматра да је важећи Устав СПЦ добар и подсећа да су на њему радиле познате личности из области Цркве, канонисти и правници, као и лаици који су упућени у материју.

Подсетивши да је актуелни Устав донет 1931, патријарх каже да су се чуле приче да је захтев за његову промену дошао под утицајем Карловачке митрополије, овог или оног...

"То су приче без аргумената. Али као што рекох, то није догма. Има ствари које време доноси и односи собом", каже патријарх и подсећа да је већ било таквих случајева после, како каже, тзв. ослобођења.

Неке ствари су, објашњава, измењене тада и мање-више биле су материјалне природе, што је било оправдано.

Касније се појавило мишљење да неке ствари у садашњем уставу треба променити.

"На томе се радило пет-шест година, последње време је реактивирано и дошли смо до једног предлога. То је само још увек предлог. Позвани су епископи, добили су тај предлог да простудирају и да дају своје мишљење", рекао је патријарх и објаснио да је у њему задржана суштина актуелног устава.

Лично, каже, том питању још није поклонио дужну пажњу.

"Изаћи ћемо са својим мишљењима, а да ли ће Сабор то да прихвати, јер биће приговора... Мислим да неће моћи ове године, тако да ће то вероватно бити наредне", казао је патријарх Иринеј.

То је, додаје, његово мишљење, а да ли ће бити тако – видећемо.

"Желимо да будемо део Европе, али не под условима које нуде"

Српска православна црква је и у прошлости била врло блиска Руској цркви и руској историји, желимо да будемо део Европе, али не под условима које они нуде, поручио је патријарх српски Иринеј.

"Богу хвала, Русија данас није на коленима, Русија је мирољубива земља и имаће разумевања за наше потребе као и раније што је имала и, ако то и буде потребно, прискочиће нам у помоћ", рекао је српски патријарх.

Патријарх је запитао који је то домаћин и државник који би дао један велики део своје отаџбине да уђе у неки савез.

"То је ван памети. Ја се надам да ће врх наше државе учинити све да одоли том искушењу, да нађе 'модус вивенди' како да успостaви односе са тим народима, али мора да зна и народ наш да нам је Русија увек била пријатељ и у свакој невољи и искушењу", рекао је патријарх.

Наше невоље су, каже, врло велике и, када је тако, треба да се обратимо ономе ко нам пружа руку, коју ћемо прихватити.

"Ми смо и данас и у прошлости врло блиски Руској цркви и руској историји. Tе историјске везе почињу од Светога Саве. Од тада па до дан-данас ми Русе осећамо као свој народ који нас сједињује, припадамо једном словенском народу, једној вери, цркви и једној историји. Много пута су Руси у најкритичнијим тренуцима у нашој историји стали иза нас, помагали нам", навео је први међу архијерејима СПЦ.

Истина, каже, било је адекватних одговора и од Срба према Русији.

"Дакле, увек смо били блиски. Нама нису страни не европски народи. Ми смо у Европи. Ми смо део Европе, део културе европских народа. Дали смо свој удео тој култури и, наравно, користили се плодовима те културе, чиме се и поносимо", јасан је патријарх.

Европа је, додаје, бар до данас била хришћанска Европа, а шта ће бити у будућности, остаје да се види.

"Има знакова као да се Европа хлади према хришћанству. Њу насељавају многи народи који су везани за своју веру и остаје да се види каква је будућност европских народа. Ми смо блиски тим народима, желимо заједницу са њима", истакао је патријарх Иринеј.

Указао је да им нисмо чинили зло, али да смо, нажалост, доживели, бар у наше време, тешко зло и неправду.

"Доживели смо да су нас они које смо сматрали пријатељима уништавали, кажњавали, рушили и палили и зато морамо бити обазриви када се оријентишемо коме бити ближи, а коме бити даљи. Желимо да будемо део Европе, али не под условима које они нуде", поручио је поглавар СПЦ.

"Црква нема милости према дилерима дроге"

Патријарх Иринеј је изјавио и да су Црква и народ изненађени и дубоко потресени случајем дроге међу свештенством и истиче да смо сви ми само људи подложни многим слабостима, па и свештеник је, каже, човек.

Међутим, истиче, Црква за такве људе нема милости.

"Они су се огрешили о животе људи. Они који треба да се моле Богу и за здравље, за спасење своје пастве и свога народа, да се ставе у службу, да дистрибуирају тај отров, ту смрт, практично немају места у Цркви", рекао је патријарх у васкршњем интервјуу.

Каже да он и Црква очекују да надлежни епископи, када су у питању свештеници који су умешани у дистрибуцију дроге, учине оно што Црква сматра да треба да се учини.

"Ту не може бити милости, за многе друге слабости људске можемо имати разумевања, али за такве ствари које су мотивисане коришћу, јер они су добијали корист од те делатности, нема милости ни разумевања", казао је први међу једнакима.

Сматра да у тим случајевима нису криве институције, већ да је у питању човек.

"Кад човек изгуби квалитет човека и личности и када се препусти другим интересима, светским или телесним, онда заиста прекида сваки разговор. На срећу, то су ипак изузеци, надамо се изузеци, али ето, живимо у таквом времену где је присутно свако зло и свака негативност која, као што видимо, не мимоилази ни војску ни Цркву", рекао је патријарх.

Зато, истиче, и Црква и војска са своје стране морају да заузму исправан став према делинквентима.

"Ја не могу, нити сваки нормалан не може да схвати да се свештеник спусти тако ниско и да се стави у службу оних који том трагедијом, која се назива дрога, уништавају углавном млади свет", рекао је патријарх.

Истакао је да, без обзира на то да ли је у питању млад или старији свет, тако нешто се не може никада одобрити ни онима који то чине ни онима који то разносе, а најмање да то учини свештеник.

"Децу вакцинисати, СПЦ није против трансплантације"

Став Цркве је да деца треба да буду вакцинисана, али да истовремено родитељи треба да буду довољно добро информисани о природи вакцине, рекао је патријарх српски Иринеј.

"Надамо се да је данашња медицина достигла то савршенство да понуди нешто корисно за очување живота", рекао је поглавар СПЦ.

Каже да не може ни да замисли да би медицина могла да измисли нешто чиме би путем вакцине убијала. Нажалост, додао је, има и таквих случајева, али то су чинили непријатељи другој страни.

"Али у једном мирном времену мислим да све оно што медицина нуди треба прихватити, јер она жели да помогне онима који имају потребе за помоћ ове врсте", казао је и истакао да је "став Цркве да деца треба да буду вакцинисана".

Према његовим речима, Црква има став и када је у питању трансплантација органа.

"Имајући у виду речи Христове записане у Јеванђељу да нема веће љубави од оне ако неко дâ живот свој за ближњег свог", рекао је први међу једнакима, истакавши да пресађивање органа здравих и давање болеснима је велико дело анђеоске љубави.

Ту, истиче, Црква нема ништа против.

"Црква подржава такво мишљење и такав став, само поставља неколико услова, а то је да давање органа буде драговољно, драговољно од оних који дају и који га примају. Исто тако да се води рачуна да се не доводи у питање живот дародавца, да буде без опасности, а то је данашња медицина свакако у могућности да уради", навео је патријарх.